MOŽEMO LI VRATITI MILIONSKO UMETNIČKO BLAGO? Rusi ne daju list iz Miroslavljevog jevanđelja

List iz Miroslavljevog jevanđelja

RUSI NEĆE DA GA VRATE

Originalni 166. list iz Miroslavljevog jevanđelja, koji je pre dva veka ukrao ruski naučnik iz manastira Hilandar, čuva se u Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu.

Kradljivac lista je Porfirije Uspenski. Fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja, on je isekao list i odneo ga sa sobom. Na spornoj stranici nalaze se čtenija za 7 (20) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelja, ukrašena inicijalom s likom vavilonske bludnice - metafore za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja od muža zahteva glavu Svetog Jovana. Rusi nisu pokazali volju da ga vrate.

Miroslavljevo jevanđelje je najstariji i najvredniji sačuvani srpski ćirilični rukopis, koji je nastao krajem 12. veka po narudžbini humskog kneza Miroslava, o čemu govori zapis na poslednjem listu knjige. Knez je bio brat raškog velikog župana Stefana Nemanje.

Izgubljeno odlikovanje

ORDEN CARA LAZARA IMAO BI CENU POLA MILIONA EVRA

Ukoliko bi se pojavio na tržištu, Orden Svetog kneza Lazara imao bi cenu i do pola miliona evra, tvrde stručnjaci. Međutim, nije poznato da je ijedan primerak sačuvan. Odlikovanje je ustanovljeno povodom 500 godina od Kosovske bitke i mogli su da ga nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik.

Inače, najviša suma za orden izdvojena je na aukciji i iznosi milion dolara, za koliko je kupljen sovjetski Orden pobede koji je dodeljen rumunskom kralju Mihailu. Najvredniji inostrani orden kojim su odlikovani građani naše zemlje - osim Ordena pobede, koji je dodeljen Titu - jeste Orden podvezice kojim je odlikovan knez Pavle.

Etnolog Dragomir Antonić

TREBA NAĆI NARUKVICE NADEŽDE PETROVIĆ I PRSTENJE DRAGE MAŠIN

Etnolog Dragomir Antonić kaže da bi na ovaj način Srbija mogla da obogati svoje kulturno nasleđe.

- Ideja je za svaku pohvalu. Ranije su postojali razni fondovi, ali je svakako najbolji državni fond koji bi se bavio otkupom i kupovinom. Kad se napravi fond i kad se to pročuje, onda će se kolekcionari sami javljati - kaže Antonić.

On dodaje da je među „izgubljenim“ etnološkim blagom i prstenje Drage Mašin, zatim srebrne narukvice slikarke Nadežde Petrović, koje je slavna umetnica dobila kao verenički poklon.

- Interesantno je da smo mi svojevremeno pravili replike tih narukvica. Opis je bilo preveden na pet jezika, a bez obzira na cenu, odmah su se prodavale. Kolekcionari su to jako voleli. Definitivno, vlast je dužna da brine o stvarima od nacionalnog značaja i dobro je što to radi. Takođe, bitno je da u okviru fonda budu eksperti i stručnjaci za svaku oblast - kaže Antonić.

Upozorenje kustosa Nikole Kusovca

FOND MORA DA BUDE BOGAT I BRZO DA REAGUJE

Kustos Nikola Kusovac smatra da, ukoliko dođe do formiranja ovog fonda, može doći i do prepreka u njegovom radu jer je naša birokratija veoma komplikovana i spora.

- Još jedan problem je što Vlada za kulturu odvaja premalo novca. Ukoliko se napravi fond, on mora da reaguje istog trenutka kad se pojavi aukcija. Sudeći po tromosti naše birokratije, to neće ići tako brzo. Smatram da je sve ovo jedna vrlo naivna i neutemeljena ideja, naročito što bi taj fond bio mali i nikakav, a na aukcijama se igraju velike igre. Međutim, ukoliko se birokratski aparat svede na brz i efikasan rad, može da bude dobro. Znate, u svetu nikome ne pada na pamet da čeka i zato, ako se nešto zanimljivo pojavi, Srbija mora odmah da reaguje, da bude brza, da ima pare i da plaća više od drugih - uveren je Kusovac.