Tezge na srpskim pijacama preplavljene su škart lekovima!


Budite na oprezu i nikako ne kupujte neproverene medikamente, antibiotike, sirupe, čak iako na kutiji uredno stoji markica, nemojte! Konzumiranje ovih medikamenata može biti kobno po vaše već narušeno zdravlje.

1007-shutter.jpg
Foto: Shutterstock


Naša ekipa obišla je nekoliko beogradskih pijaca i ono što smo zatekli zaprepastilo nas je, tik uz iznošene polovne stvari, knjige, eto i lekova.


Em se na divlje prodaju na buvljacima i pijacama, em ih građani masovno kupuju. Naravno, za takvu kupovinu ne treba recept kao u apoteci. Lekovi kupljeni na ovaj način apsolutno su nebezbedni i nose rizik od ugrožavanja zdravlja i života. Na pijačnim tezgama prodaju se lekovi koji su bačeni, nađeni u kontejneru, oni koji se ne čuvaju kako propisi nalažu, a mnogi od njih sadrže hemijske supstance koje mogu imati toksično dejstvo u određenim uslovima.

stockphotooldmanhasopressivecough281147396.jpg
Foto: Shutterstock


Doc. dr Janko Samardžić, klinički farmakolog Medicinskog fakulteta, ističe da problem prodaje lekova na crnom tržištu nije nimalo bezazlen, tim pre što je na ilegalnom tržištu oko 50 odsto lekova falsifikovano.


- Nedopustivo je da se lekovi kupuju i prodaju na takvim mestima. U poslednjih nekoliko godina i antibiotici koji ne sadrže odgovarajuće aktivne supstance prodaju se na crnom tržištu, a u svetu je zabeleženo 72.000 smrtnih slučajeva dece zato što su lečena antibioticima koji nisu sadržali aktivne supstance. Konzumiranje tih lekova može ugroziti zdravlje i može biti opasno po život, što je potvrdila i Svetska zdravstvena organizacija - upozorava dr Samardžić.

lekovi-na-aerodromu.jpg
Foto: Carina Srbije


Vukosava Stevanović iz Apotekarskog jezgra kaže za Kurir da je prodaja lekova na pijacama i buvljacima postala tradicija našeg tržišta jer se u kontinuitetu traje već dve decenije.


- Različiti lekovi zahtevaju i različite uslove čuvanja. Tezga na pijaci sigurno ne zadovoljava propisane uslove za čuvanje lekova. Pored toga, u proceduri izdavanja lekova propisano je da apoteke ispunjavaju određene uslove uključujući i kadrovsku strukturu. Jedini koji ovoj praksi može stati na put jeste Ministarstvo zdravlja, naravno, ako to želi. Međutim, izgleda da još nema političke volje da se ovakvom prometu lekova stane na put jer objavljivanje ovakve prakse u medijima do danas je uvek praćeno ćutanjem nadležnih - zaključuje Stevanovićeva.


Ministarstvo zdravlja


Veliki rizik

Iz Ministarstva zdravlja kažu za Kurir da je ulična prodaja u nadležnosti komunalne inspekcije, a da inspektori za lekove nemaju ovlašćenja nadzora van registrovanih objekata, odnosno apoteka.
- Nemamo saznanja na koji način prodavci dolaze do lekova, pretpostavljamo da su u pitanju lekovi koji su izdati uz recept pa zato imaju markicu, a nisu potrošeni kod kuće. Kada je u pitanju lek koji nije kupljen u apoteci, kao jedinom mestu gde je dozvoljeno prodavati lekove na malo, svakako je rizično jer nije poznat kvalitet takvog leka, a rizici postoje zavisno od leka do leka.

Kurir.rs/ M. Branković - Lj. Stanišić/ Foto: Profimedia, Shutterstock, Carina Srbije