SVETOZAR CVETKOVIĆ ZA KURIR: Navijao sam za hrvatsku reprezentaciju na Mundijalu! Verovatno treba da me je sramota!

Treba jedanput da krenemo da gledamo u budućnost, a ne da se vraćamo na prošlost, koja kod svih nas na Balkanu ne ide do poslednjeg rata, nego do ratova s početka onog veka

U stvarnom životu verovatno nikad ne biste izabrali da budete urednik i vlasnik jednog tabloida, a u seriji "Žigosani u reketu" pružila vam se prilika da igrate novinara. Kako vam je u novinarskoj koži?

- Ne bi mi palo na pamet da se bavim tim poslom. Međutim, kad dobiješ ulogu, onda je to druga priča. Nije mi čak ni prvi put da igram nekoga ko vodi medij. U Makedoniji sam prošle godine igrao vlasnika magazina "Insajder" u istoimenoj seriji. Kad me je zvao Dragan Bjelogrlić, nekako mi je to bio korak napred u smislu provokacije. Ovde je reč o jednoj široj priči, koja je antagonistička u odnosu na glavnu radnju. Neke stvari koje ne radiš u životu imaš želju da probaš. Ovo je daleko veće od moje ambicije, zato mi je i zabavno, ali istovremeno i profesionalno atraktivno.

Kakva su vaša iskustva s medijima?

- Nemam problem s medijima. Svako radi svoj posao. Ako ga ja radim, onda imaju pravo i novinari, a posebno zato što je naš posao javan. Naše je lično opredeljenje da li sebe želimo da izlažemo javnosti ili da se sklonimo. Nemam problem i uvažavam tuđi posao koliko i svoj.

Bjelogrlićeva serija spojila je celu bivšu Jugoslaviju, a govori o dvojici bivših košarkaških asova, Srbinu i Hrvatu. Da li će ona uspeti da probije barijeru i bude gledana i u Hrvatskoj?

- Nikad se to ne zna. Kad spajate deliće u glavi, ne možete da imate ideju kako će ispasti cela slika. Međutim, ta ambicioznost je realna u okviru trenutka koji živimo. Postoji naše zajedničko nasleđe i govorimo jezikom koji svi razumemo. Serija uključuje veliki broj hrvatskih glumaca, računa i na to tržište. Sve što je Dragan radio imalo je vrlo dobrog odjeka i u regionu. Ovo je prvi put ciljano napravljeno za taj prostor i traži neku vrstu prepoznavanja. Mi smo povezani, a često se u ovoj seriji o jednima govori kao ustašama, a o drugima kao četnicima. Kod nas je to postalo već deo žargona.

U medijima proteklih meseci tema je Kosovo. Kako vidite rešenje kosovskog pitanja? Hoće li ikada doći do pomirenja?

- Ne vidim ga jer ne mogu da učestvujem u tome, i nisam i ne želim da savetujem ljude koji o tome mogu da odlučuju. S druge strane, ljudi koje poznajem a koji su vezani za pozorište, film i žive na Kosovu jesu oni sa kojima bih uvek razgovarao i našao rešenje i najmanjeg i najvećeg problema koji nas tišti. Ovo mrcvarenje naroda je beskonačno i tragično. Ljudi na Kosovu danas plaćaju svojim životima cenu za budućnost koja ne znamo da li će doći.

U subotu su se navršile 23 godine od operacije "Oluja". Hrvati cele protekle nedelje slave pobedu, a Srbi obeležavaju najveći genocid. Kako vi na to gledate?

- Ne gledam, nemo se trudim da ne saučestvujem u ludilu koje može svakog trenutka da nas uvede u novi rat, dovoljno imam vremena iza sebe da se sećam svakog trena tog pogubnog rata koji je uništio najbolje godine naših života, a opet imam premalo vremena pred sobom da ne bih shvatio da će se to pesničenje unutar ljudi koji govore jezikom koji razumeju, lica koja se ne razlikuju, bedu koju prenose sa kolena na koleno - nastavlja i ne vidi mi se kraj. Žalosno....

Da li ste pratili Mundijal i navijali za Hrvate?

- Jesam. Kako znate? Verovatno treba da me je sramota. Nisam navijao za Hrvate, navijao jesam za hrvatsku reprezentaciju, igrali su super, imaju tim, imaju želju, imaju motiv, imaju sve. Nije tu pitanje navijati protiv Hrvata ili za njih, već se radi o navijanju za reprezentaciju jedne zemlje u kojoj, barem prema mojim saznanjima, ne igraju ljudi koji su vodili ratove, niti su proterivali ljude iz Krajine... Treba jedanput da krenemo da gledamo u budućnost, a ne da se vraćamo na prošlost, koja kod svih nas na Balkanu ne ide do ovog poslednjeg rata, nego do ratova s početka onog veka. Ne razumem rečenicu: "Ne mogu da navijam za one koji su bombardovali Knin." Momci iz Hrvatske koji igrali na Mundijalu rođeni su kad je bombardovan Knin, a iz naše reprezentacije kad je bio okupiran Vukovar. Najveći problem nam je što nam i dalje na ključnim mestima u Hrvatskoj i Srbiji sede ljudi koji bi da nas zavade. Ja se ne dam.

Zašto u savremenom društvu, pa i na filmskom platnu, pažnju mase i dalje privlače samo nasilje i tragedije?

- Nisam baš siguran u tu konstataciju, mislim da ljude najviše privlače dobri filmovi, kod nas je drugačija situacija, ali mi smo specifična sredina i kod nas bi i sa najkvalitetnijim filmovima Holivud propao.

Na jesen kreće snimanje vašeg novog filma "Mezimica". Kako ste našli novac za projekat?

- Dobili smo sufinansiranje od FCS po konkursu na koji smo prijavili projekat. Radimo i uz pomoć ruskog koproducenta, i uz pomoć Miloša Bikovića kao koproducenta. Film "Mezimica" snimaćemo krajem septembra i oktobra. Reditelj Nemanja Čipranić je u Rusiji pronašao glavnu glumicu, a ja sam se s tim njegovim izborom samo saglasio. Aglaja Tarasova je već velika zvezda ne samo u svojoj domovini, kao i Miloš Biković, tako da će s Nikolom Kojom, koji sam po sebi znači kvalitet, činiti sjajnu podelu za film.

Prošlog leta snimali ste film "Volja sinovljeva" s debitantom Nemanjom Ćeranićem. Hoće li biti nastavljeno?

- Stali smo jer smo se produkciono zaglavili, što se mene tiče, učiniću i činim sve da se taj atraktivni i kvalitetni projekat privede kraju. Verujem da ćemo u jeseni koja je pred nama uspeti u tome. Biće to izvanredan film.

Razgovarao: Ljubomir Radanov Foto: Zorana Jevtić