Ne postoji nijedan razlog da se ona ne koristi u svim državnim institucijama, posebno zato što je to najsavršenije pismo na svetu, smatraju sagovornici Kurira

Ćirilica je srpsko pismo na kojem je kroz hiljadu godina stvarana srpska kultura, a to što su je samo okupatori zabranjivali dovoljan je razlog da je branimo.

Ovako govore sagovornici Kurira povodom predloga izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama koji je upućen Vladi Srbije na usvajanje, a koji predviđa obaveznu upotrebu ćirilice u svim državnim institucijama i pod pretnjom kaznama do milion dinara.
- Niko nema nameru da ubije latinicu, nego je u pitanju potreba da se vrati status ćirilici, koji treba da ima kao nacionalno pismo, i da se uredi srpski jezički prostor. Ćirilica je u srži srpske kulture i nema ama baš nijednog razloga da se ćirilica ne koristi. Shvatili smo da su se promenile društvene okolnosti i da jezik i njegovo pismo dobijaju drugačije mesto. Latinica se uči i učiće se u školama, ali ćirilica treba da ima prevagu kao izvorno srpsko pismo na kome su stvoreni spomenici kulture koji ulaze u svetsku baštinu. Važno je da mi prihvatimo činjenicu da je ćirilica srpsko pismo na kojem smo stvorili hiljadugodišnju kulturu, a ne negirajući činjenicu da je na latinici, koja nije srpsko pismo, ali se nametnula u 20. veku, napisano mnogo toga kod Srba - kaže Sreto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU.

On dodaje da je obavezna upotreba ćirilice važna i zbog toga što se na internetu jedino ona prepoznaje kao srpsko pismo.
- U međunarodnim informatičkim organizacijama koje identifikuju jezike i njihovo pismo samo ćirilica se identifikuje kao srpsko pismo. Sve što je napisano na srpskom jeziku na latinici spada pod kategoriju hrvatski jezik - ističe Tanasić.

Akademik Matija Bećković naglašava da je ćirilica davno proglašena za najsavršenije pismo na svetu, koje moramo da čuvamo.
- Samo su okupatori zabranjivali ćirilicu, i to bi već bio dovoljan razlog da je mi ne damo i branimo. Srbija se ne može vratiti sebi ako se ne vrati svom pismu imenu i jeziku. Svako slovo ćirilično jedan je kulturni spomenik koje bi trebalo staviti pod zaštitu države. To nije veliki izdatak, ima samo 30 slova - kaže Bećković.


Ranko Bugarski


Velika funkcionalna nepismenost

Lingvista Ranko Bugarski smatra da ćirilica nije ugrožena u meri u kojoj se to tvrdi i ističe da ima važnijih stvari kojima bi trebalo da se bavi Ministarstvo kulture.
- Trebalo bi više pažnje da poklone stvarima koje su u većoj meri realan problem kao što je nedopustiv nivo funkcionalne pismenosti i jezičke i opšte kulture. Nije potrebno naglašavati na kojem je nivou govor u pojedinim najuticajnijim medijima, televizijama sa nacionalnim frekvencijama koje imaju rijalitije sa prostačkim govorom - naglašava Bugarski i dodaje da je ćirilica zaštićena Ustavom kao službeno pismo, svi udžbenici za osnovne škole su na ćirilici, kao i da se bez znanja ćirilice ne može završiti osnovna škola.

Momir Bulatović


U Crnoj Gori ćirilica samo na groblju

Bivši crnogorski političar Momir Bulatović izjavio je da su nadgrobni spomenici jedina mesta u Crnoj Gori na kojima neprikosnoveno pobeđuje ćirilica.
- U Crnoj Gori je ćirilica proterana svuda, osim sa jednog mesta, a to je groblje. Niko se od ovih savremenih Montenegrina - Crnogoraca ne sahranjuje, kada dođe njegova potonja ura, a da stavi latinicu. Ne možete, to je prosto pismo koje pripada Crnoj Gori, ne možete biti Crnogorac na latinici, tako da sve će to da prođe i doći na svoje - izjavio je Bulatović na TV Prva.

Činjenice:


Ko će sve morati da koristi ćirilicu
- državni i pokrajinski organi
- lokalne samouprave
- obrazovne i naučne ustanove
- mediji čiji je osnivač država
- elektronski mediji sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim frekvencijama
- javna preduzeća i ustanove
- firme sa većinskim državnim kapitalom
- profesionalna i strukovna udruženja koja predstavljaju svoju oblast na nacionalnom i međunarodnom nivou

Šta će se pisati ćirilicom


- dokumenti u pravnom prometu
- zvanični nazivi
- nazivi sedišta i delatnosti preduzeća
- naziv robe
- uputstva za upotrebu nekog proizvoda
- deklaracije za proizvode
- garantni listovi
- računi
- potvrde

Brojke


5.000-100.000 dinara biće kažnjeno odgovorno lice ukoliko institucije koje imaju obavezu da koriste ćirilicu prekrše ovu odredbu


500.000 do milion dinara kazna za preduzeće koje latinicom ispiše naziv robe i usluga, uputstvo za upotrebu, deklaraciju ili garantni list


70.000 dinara najviše iznosi kazna za odgovorno lice u organizacijama koje ignorišu ćirilicu

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto: Beta/Milan Obradović