TESLA JE U INTERVJUU GAVRILA PRINCIPA NAZVAO NEODGOVORNIM FANATIKOM: A onda je usledio odgovor Mihajla Pupina!

Nikola Tesla, izumitelj, koji je poreklom Srbin, rekao je danas da, ako nakon demonstracija protiv Srba koje su rezultat atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda bude usledio sukob, on će brzo poprimiti evropske razmere.

Uzgred, g. Tesla je rekao da je njegov ujak, mitropolit Grčke crkve u Sarajevu, zaslužan za austrijsku aneksiju Bosne i Hercegovine 1908. godine - političku promenu veoma bolnu za Srbe.

G. Tesla osuđuje atentat, navodeći da duboko žali što je neodgovorni fanatik, jedan od njegovih sunarodnika, počinio takav zločin. On veruje da će se uzbuđenje uskoro slegnuti. U isto vreme, istakao je da je Srbija leglo ogorčenosti i da mržnja koju su iznedrili balkanski ratovi i dalje tinja, prevashodno jer su napori Srbije da dobije jadransku luku bili osujećeni stavom Austrougarske.

On je, takođe, naveo da je nadvojvoda Ferdinand bio svestan mržnje Srba i da je predložio liberalne reforme za Slovene, što je trebalo da mu osigura veću popularnost.

„Moj ujak“, dodao je, „bio je mitropolit u Sarajevu, gde je nadvojvoda ubijen. Ovu titulu poseduje mala grupa ljudi, koja u hijerarhiji dolazi odmah iza patrijarha Grčke crkve. On je u velikoj meri odgovoran za aneksiju Bosne i Hercegovine od strane Austrije, i zahvaljujući njegovoj veštini, kako se danas veruje, rat je sprečen u vreme kada Srbija nije imala vojsku vrednu pomena i kada su sve države Balkana mogle lako biti osvojene.

Prethodni atentati su pokazali, kao što se nadam da će i ovaj, da bacanje bombi i pucanje na pripadnike kraljevske porodice ne vodi direktno ka ratu. Oni stvaraju uzbuđenje koje veoma brzo zamire. Atentatori su zavedeni i neodgovorni mladi ljudi koji su delovali u uverenju da oni daju svoj život za veliku stvar. Ipak, situacija je veoma ozbiljna zbog tenzija u Srbiji, i rat je sada nezamisliv, što ne pretpostavlja razmere evropskog rata.

Godine 1908. Srbija je bila na ivici rata. Ljudi su se odlučno protivili aneksiji, ali jedna ili dve osobe visokog ranga u crkvi uvidele su da je ovo jedini način da se zemlja spase. U to vreme, Hrvati, koji su praktično isti narod, bili su za aneksiju jer su verovali da će na kraju Dalmacija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina biti ujedinjene pod formalnom vlašću Austrije, dok će u stvari biti nezavisne.“

Prof. Mihajlo Pupin sa Univerziteta Kolumbija, predsednik Srpske federacije u Americi i predsednik Srpsko-američkog obrazovnog saveza, poslao je Ivning postu sledeće pismo sa jučerašnjem datumom, kao odgovor na intervju Nikole Tesle koji je objavljen u sinoćnjem izdanju ovih novina. U pismu profesora Pupina navodi se:

„U vašem današnjem izdanju pojavio se intervju sa g. Teslom povodom tragične smrti austrijskog nadvojvode Ferdinanda. U ovom intervjuu g. Tesla je opisan kao native of Servia i citirano je njegovo duboko žaljenje što je neodgovorni fanatik, jedan od njegovih sunarodnika, počinio takav zločin. Zaključak je da je native of Servia ubio naslednika austrijskog trona. To, međutim, nije slučaj; Serb, rođen u ponosnoj Hercegovini, bio je taj koji je počinio ovaj nasilni čin. Servia and the Serbs of Servia, to jest Servians, stoje čistih ruku.

Suđenja Srbima

Ovaj nasilni čin atentata ne bi trebalo da bude stavljen pred njihova vrata zamenom reči Serb i Servian, koja dovodi u zabludu. Serb je ime naroda i odnosi se na ljude koji žive u Bosni, Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji itd. Naziv Servian, s druge strane, politički je naziv i pripada isključivo Srbima koji žive u Kraljevini Srbiji, kao što naziv Montenegrin (Crnogorac) pripada Srbima koji žive u Kraljevini Crnoj Gori. Na naslednika austrijskog trona pucao je Serb (Srbin) iz Hercegovine, austrijske provincije, to jest podanik austrijskog carstva.

Izgleda da je do zamene dve reči koja dovodi u zabludu možda došlo namerno kako bi se bacila senka sumnje na Kraljevinu Srbiju i na ljude koji su zaduženi za njenu sudbinu. Nedavne depeše iz Beča u kojima je reč Servian zamenjena u sedam od deset slučajeva za reč Serb i gde su takođe napravljeni nasilni pokušaji da se tragedija u Sarajevu poveže sa Beogradom i Srbijom svedoče o učestalosti ove tendencije. Ako Srbi iz Bosne i Hercegovine veruju u čin nasilja, neka oni za to budu odgovorni i neka pozivanjem na svoje lokalne prilike obezbede dokaze koji će, po njihovom mišljenju, opravdati njihov zločin.

Servians, to jest Serbs of Servia (Srbi iz Srbije), tokom protekle dve godine stavljeni su pred teška iskušenja i još uvek je sveže u sećanju svih da su podneli ta iskušenja sa izuzetnim strpljenjem i hrabrošću. Da bi se osvojila nepristupačna Albanija, uprkos silovitoj zimi, i da bi se zauzela albanska obala nakon neverovatnih teškoća i ogromnih žrtvi, bio je potreban izuzetan herojski duh srpskog vojnika seljaka. On se pokazao doraslim izazovu i zadivio je ceo civilizovan svet, ali on je to uradio jer ga je viševekovno ekonomsko ropstvo u Austriji nateralo da se okrene ka starom srpskom gradu Draču na jadranskoj obali kao kapiji koja vodi ka putu ekonomske slobode. Onda, iznenada, austrijske ratne trube oglasile su komandu da srpski vojnik mora da napusti jadransku obalu i da odustane od svog životnog sna.

Tužno povlačenje seljaka

Taj hrabri momak ubrzo je otkrio da je arogantna komanda Austrije želja Evrope i povinovao joj se bez roptanja. On priznaje sa hrišćanskom hrabrošću da su interesi Evrope važniji od njegovih dugo gajenih nada i aspiracija. Povlačenje Napoleonove armije iz Moskve radosna je svadbena povorka u poređenju sa tužnim maršom prilikom povlačenja srpskog seljaka iz Albanije. Njemu ne postoji paralela u celoj istoriji i predstavlja najveću moralnu pobedu koju je ikada neka vojska postigla. Ne dopustite da senka tamne sumnje, koju je proizvela pogrešna zamena reči Servian i Serb, poveže srpskog vojnika seljaka sa tragedijom iz Sarajeva. On, nesumnjivo, ima mnogo razloga da čezne za osvetom, ali ako ikad bude tražio osvetu, on će je dobiti otvorenim ratom, ne atentatom.

Dozvolite mi, takođe, da izrazim svoje iznenađenje povodom pozivanja g. Tesle na svog ujaka, bivšeg pravoslavnog mitropolita Sarajeva, kao glavnog odgovornog za austrijsku aneksiju Bosne i Hercegovine 1908. godine. Ceo svet danas razume da ova aneksija jeste i da će uvek biti smatrana od strane svakog Srbina za jednu od najvećih nacionalnih nesreća, i niko ovo nije više osećao od Srbina iz Bosne i Hercegovine, koji predstavlja najfiniji cvet srpskog naroda. Ako je ujak g. Tesle, bivši pravoslavni mitropolit Sarajeva, bio zaslužan za ovu užasnu nacionalnu nesreću, onda će on sigurno zauvek biti smatran za Benedikta Arnolda srpskog naroda. Zar g. Tesla ne vidi da on kompromituje bosansku pravoslavnu crkvu i da priprema još jednu tragediju za zlatni grad Sarajevo?

Iznenađujuća informacija g. Tesle o visokim dostojanstvenicima u pravoslavnoj crkvi i njihovoj vezi sa austrijskom aneksijom Bosne i Hercegovine mogla bi biti slatka muzika za uši austrijskih diplomata, ali gde to onda ostavlja uticaj Srpske pravoslavne crkve na Srbe iz Austrougarske?“

Autor Aleksandra Ninković Tašić

Foto: Profimedia, Printscreen