ZAŠTO JE BEOGRADSKI UNIVERZITET VRTOGLAVO PAO NA ŠANGAJSKOJ LISTI Rektorka upozorava, a ministar kaže: Mogu i ja kad dobijem trojku da kažem da je do nastavnice, ali nije to baš tako!

BEOGRAD - I u 2018. Beogradski univerzitet našao se među 500 najboljih na svetu na čuvenoj Šangajskoj listi. Mada je stvar prestiža naći se u društvu najboljih svetskih univerziteta, beogradski je zabeležio pad na ovoj listi, jer se prošle godine nalazio između 201. i 300. mesta, a ove između 301. i 400.

Beogradski univerzitet godinama unazad stoji najbolje od svih univerziteta u regionu, a u 2016. i 2017. godini bio je najbolje rangiran otkako se prvi put našao na uglednoj Šangajskoj listi. Da će ove godine skliznuti na nižu poziciju, nagovestila je pre dva meseca novoizabrana rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović.

Ona i sada kaže da nazadovanje na Šangajskoj listi nije nikakvo iznenađenje, kao i da će se trend pada nastaviti, ako ne dođe do većeg podsticanja nauke i stabilnih uslova za njeno obavljanje.

- Do ovakvog trenda dolazi zbog malih nacionalnih budžeta za naučno - istraživački rad, jer nedostatak para povlači i manje radova. Takva situacija na neki način dovodi i do nesigurnosti istraživača u naučnom svetu, jer u takvim uslovima nema podsticaja da daju maksimum - kaže za list rektorka Popović.

Ona dodaje da se ipak naši naučnici snalaze pa se pribegavalo međunarodnim projektima, iako su uslovi za njih rigorozni.

- Svako dobijanje novca iz programa "Horizonti 2020" bio je veliki uspeh za svakog istraživača, ali i za Beogradski univerzitet. Važno je pomenuti i da smo poslednje tri godine stalno rangirani oko 300. mesta - navodi Popovićeva.

Ovakvu ocenu rektorke Beogradskog univerziteta donekle demantuje ministar prosvete Mladen Šarčević, koji kaže da nije sve do države i da se ne radi o značajnom padu. Na molbu da prokomentariše izjavu Popovićeve, Šarčević kaže:

- Mogu i ja kada dobijem trojku da kažem da je do nastavnice, ali nije to baš tako, mada ima istine. Ovom prilikom najavljujem da ćemo napraviti u septembru veliki bum, kada će biti formiran fond za nauku u koji će leći velika sredstva. Takođe, 26. avgusta potpisaćemo sporazum sa američkim nacionalnim fondom za nauku, jedinim tog tipa u širem delu Evrope.

Ministar prosvete navodi i da ovaj rezultat nije loš, kao i da je došlo do promene metodologije. On kaže da su u vrednovanje ušle i društveno - humanističke nauke.

- Imamo i ove godine odličan rezultat, jer su u prvih 100 ušli tehnologija hrane, kao i geološka struka. Srbija kao država našla se na 42. mestu, što je odličan rezultat. Naša nauka je dobra, jer imamo čak 70 naučnih instituta, ali malo njih je u sastavu univerziteta. Na primer, u Americi su svi instituti u sklopu univerziteta, pa su zato oni na Šangajskoj listi i jako dobro kotirani - ističe Šarčević.

Uprkos padu, razloga za zadovoljstvo ima i jer je Beogradski univerzitet od 54 naučne oblasti na ovoj prestižnoj listi, prisutan u čak 27, što govori o snazi naučnog rada na univerzitetu.

Inače, osnovni kriterijum za rangiranje na Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta je broj nobelovaca koji su studirali ili trenutno rade na određenom univerzitetu, broj objavljenih naučnih radova na SCI listi, citiranost radova, uticaj na nauku, uticaj univerziteta u regionu... Nju svake godine objavljuje univerzitet Ciao Tong iz Šangaja i veoma je uticajna.

Drastičan pad

Beogradski univerzitet prvi put se našao na njoj 2012. godine, a među hiljadu najboljih svetskih univerziteta (od ukupno 22.000) iz Srbije su još novosadski, kragujevački i niški i to zahvaljujući matematičarima.

Inače, Univerzitet iz Beograda godinama unazad najbolji je u celom regionu, a tako je i u 2018. Ljubljanski je kotiran između 401. i 500 mesta, dok se zagrebački nalazi na proširenoj listi od 1.000 najboljih. Prvo mesto na listi zauzima Univerzitet Harvard, drugo Stenford, a treće Kembridž.

(Kurir.rs/Blic/Foto: Zorana Jevtić/Youtube printscreen/Beta/Milan Obradović)