Intenzivna glavobolja, ukočenost vrata, slabost mišića i dezorijentisanost simptomi su groznice zapadnog Nila, koja se i dalje širi Srbijom.

Leto praćeno čestim padavinama pogodovalo je komarcima, glavnim prenosiocima zaraze, čije se larve najbolje razmnožavaju upravo u takvim vremenskim prilikama. Za samo 18 dana broj zaraženih je porastao za više nego duplo - sa 70 obolelih od ovog virusa, broj se popeo na čak 159, dok je 15 osoba preminulo.

49797979.jpg
Foto: Profimedia

- Kada uslovi spoljašnje sredine pogoduju umnožavanju virusa, značajan broj komaraca postaje inficiran. To se obično dešava u kasno leto. Tada se virus širi na ljude, konje i druge slučajne domaćine - objašnjava prof. dr Miroslav Valčić sa Katedre za zarazne bolesti životinja Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ptice selice mogu da prenesu ovaj virus u nova, nezaražena područja. No, direktan prenos između zaraženih životinja nije zabeležen, čak ni kod eksperimentalno inficiranih pilića ili ćuraka, a ni inficirani ljudi i konji ne šire bolest, navodi Blic.

- Prirodna cirkulacija virusa se obavlja između komaraca u kojima se virus umnožava i ptica, kod kojih oboljenje često dovodi do fatalnog ishoda. Ljudi i životinje poput konja i pasa predstavljaju slučajne domaćine i slepu ulicu za virus - ističe prof. Valčić.

komarac-foto-ap-jul-2016-.jpg
Foto: AP

Kada zaraženi komarac ubode čoveka, virus ulazi u krv i kod malog broja inficiranih napada moždane opne i mozak. Međutim, kako kaže prof. Valčić, istraživanja pokazuju da postoje i drugi načini prenošenja ove bolesti.

- Ispitivanje pojava bolesti u SAD otkrilo je i nove puteve prenošenja virusa, i to transplacentarno, dojenjem, tansplantacijom organa i putem transfuzije krvi - upozorava profesor Miroslav Valčić.

Od ovog virusa mogu da obole 162 vrste ptica, barem 27 vrsta sisara i oko 43 vrste komaraca.

- Divlje ptice su glavni rezervoari virusa, noseći ga bez ispoljavanja kliničkih simptoma. Rezervoari su vrane, gavrani, kreje, golubovi, domaće guske i nekoliko drugih vrsta. Neurološki simptomi se uglavnom zapažaju kod konja i ljudi - objašnjava prof. Valčić.

komarac-foto-ap-feb-2016-8888.jpg
Foto: AP

Simptomi

Inkubacioni period traje od tri do 14 dana.

- Od pet inficiranih ljudi, četiri slučaja će proći asimptomatski. To znači da će se simptomi oboljenja pojaviti kod oko 20 odsto osoba. Najveći broj slučajeva kod ljudi protiče sa simptomima sličnim gripu, uz groznicu, nelagodnost, glavobolju i bolove u telu. Slabljenje, anoreksija, mučnina i povraćanje takođe mogu da budu pratioci oboljenja ljudi - priča prof. Valčić.

Nekada se pojavljuje osip po koži, i to posebno na vratu, stomaku, rukama i nogama. Kod najvećeg broja nekomplikovanih infekcija do poboljšanja dolazi za tri do šest dana.

profimedia0043016621.jpg
Foto: Profimedia

- Kod težih slučajeva postoje znaci encefalitisa, meningoencefalitisa ili meningitisa. Postoje osobe koje su pod većim rizikom da obole u ovom težem obliku. Naročito se to odnosi na osobe sa oslabljenim imunskim sistemom, osobe sa hroničnim oboljenjima, mlade i starije osobe (preko 55 godina) - kaže prof. dr Miroslav Valčić.

Tada se javljaju simptomi poput visoke telesne temperature, glavobolje, ukočenog vrata, dezorijentacije, tremora, konvulzije, mišićne slabosti, paralize i kome.

- Simptomi mogu naglo da se pojave. U nekim slučajevima nalazi se miokarditis, pankreatitis i fulminantni hepatitis. Smrtnost kod ljudi je na nivou od manje od 0.1 odsto - kaže ovaj profesor.

Gubljenje pamćenja

Nema specifične terapije, već se sprovodi simptomatska terapija. U nekim slučajevima neophodni su intenzivna nega i veštačko disanje uz upotrebu aparata.

- Efikasni su antivirusni preparati kao što su to ribavirin i interferon. Kod starijih osoba i onih obolelih od hroničnih bolesti, prognoza je nepovoljna. Stopa smrtnosti kod ljudi kod kojih se oboljenje pojavi u nervnom obliku iznosi od 4 do 14 odsto - upozorava prof. Miroslav Valčić.

Mortalitet kod ljudi starijih od 70 godina je čak 15 do 29 odsto.

130183-shutterstock629727011-ls.jpg
Foto: Shutterstock

- Kod osoba koje su preležale ovaj virus posledice ostaju duže od godinu dana u vidu gubitka pamćenja, teškoća u hodanju, slabosti mišića i depresije - kaže prof. Valčić.

Kod životinja može da se pomogne simptomatskom terapijom i poboljšanjem uslova u kojima se životinje drže.

(Kurir.rs/Blic, A.Janković)