U Srbiji se više od 300.000 parova ili 600.000 ljudi bori sa problemom neplodnosti, a borba sa sterilitetom može biti duga i iscrpljujuća. Mnogima je jedino rešenje da dobiju decu - vantelesna oplodnja. Banka doniranih reproduktivnih ćelija, koja bi do kraja godine trebalo da bude formirana u zemlji, ovim ljudima će dati novu nadu da napokon postanu roditelji!

0805-shutterstock-596873987.jpg
Shutterstock 

I ne samo to. Osnivanje banke jajnih ćelija daje šansu i onim ženama koje nemaju partnera ili sopstvene reproduktivne ćelije da dobiju bebu. To, praktično, znači da će veliki broj parova, koji je do sada morao da ide u inostranstvo u banke doniranih ćelija, sada moći da ih dobije u Srbiji, i to o trošku države! Iako je Zakon o biomedicinski potpomognutom oplođenju, koji reguliše ovu oblast, već donet, za njegovu primenu potrebno je podzakonskim aktima utvrditi tehničke uslove pod kojim će to biti izvodljivo, a njihovo donošenje je u pripremi.


Velika investicija


Profesor Aleksandar Stefanović, direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo u Kliničkom centru Srbije, kaže za Kurir da je GAK Višegradska još pre nekoliko godina predviđen kao mesto banke darovanih reproduktivnih ćelija.

1001-fonet-fonetzoran-mra.jpg
Fonet Zoran Mrđa 

- Osnivanje banke reproduktivnih ćelija prilično je velika investicija, od preko dva miliona evra, a ovakvu banku nemaju ni mnoge zemlje u okruženju, od kojih su neke i članice Evropske unije. Ovim je omogućeno da građani Srbije mogu biti nesebični davaoci i primaoci poklonjenih reproduktivnih ćelija. Osnivanjem ovakve banke parovi će moći da ostvare svoje potomstvo - ukoliko jedno od njih ili čak oboje nemaju adekvatne ćelije ili tkiva kojima je moguće ostvariti trudnoću, moći će da dobiju poklonjene iz ove banke, ili čak embrione - objašnjava Stefanović.


On dodaje da bi darodavci embriona bili parovi koji svoje embrione ne žele više da čuvaju za vlastitu oplodnju, ali im je žao da budu uništeni.

1006-stockphotomotherfatherbabyboylyingonstudiofloorisolatedstudioshotonwhitebackground205281715.jpg
Shutterstock 

Bez naplaćivanja


- Naravno, donatori će biti anonimni za one kojima daju ćelije ili embrione, a moraće da prođu i standardne testove na bolesti. Predviđena je i mogućnost uvoza i izvoza darovanih reproduktivnih ćelija. Dakle, ukoliko u domaćoj banci ne postoji dovoljan broj ili određeni profil darovanih ćelija, moći će da se uradi postupak sa uvezenim darovanim ćelijama u bilo kom centru za BMPO - naglašava Stefanović.


Prema sadašnjem predlogu, kako ističe Stefanović, nije predviđeno plaćanje donatorima, izuzev za tehničke stvari.


- Takođe, donirane jajne ćelije ne bi trebalo da se naplaćuju parovima, već da idu o trošku RFZO. Ovo je vrlo kompleksna oblast i mnogi detalji se još uvek usaglašavaju podzakonskim aktima, ali se nadamo da će ova banka početi da radi uskoro, do kraja godine - kaže Stefanović.

0206-dragana-udovicic.jpg
Dragana Udovičić 

Slavica Đukić Dejanović

PO UZORU NA REGULATIVU EU


Slavica Đukić Dejanović kaže da je sa aspekta populacione politike vrlo zainteresovana da u Srbiji što pre zaživi zamrzavanje ćelija i tkiva organa.


- Zakon je donet, a podzakonska akta će najverovatnije biti doneta do kraja godine. Mi smo insistirali da zamrzavanje ćelija i tkiva organa bude regulisano u skladu sa zakonskom regulativom u zemljama Evropske unije. Više detalja o formiranju baze doniranih ćelija potražite u Ministarstvu zdravlja i na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCS, jer oni prave tehničke uslove - rekla nam je Đukić Dejanović.

Sadašnje stanje

TRI POKUŠAJA O TROŠKU DRŽAVE, PRIVATNO MINIMUM 1.000 EVRA


O trošku države trenutno se mogu uraditi tri pokušaja veštačke oplodanje, ali da bi žena mogla da uđe u taj proces, koji finansijski pomaže države, ona ne sme da bude starija od 42 godine. Osnovna cena veštačke oplodnje na privatnim klinikama je 110.000 dinara za klasičan metod i 160.000 za iksi metod, ali pacijentkinje moraju računati i na kupovinu neophodne terapije, koja se određuje individualno.

ČINJENICE

foto: Shutterstock

OVE TESTOVE PROLAZE DONORI

  • HIV infekcija
  • Simptomatski i asimptomatski oblik B i C hepatitisa
  • Humani T-limfotropni virus Tip I, II, III (HTLV)
  • Citomegalovirus (CMV virus)
  • Sifilis
  • Gonoreja
  • Hlamidija
  • Mikoplazma i ureaplazma
  • Hemofilija i drugi poremećaji koagulacije
  • Skrining na cističnu fibrozu
  • U odnosu na istoriju bolesti, anamnezu i na genetsku procenu i određene tropske bolesti

foto: Shutterstock

DRŽAVNI REGISTAR ČUVA PODATKE O DAVAOCIMA ĆELIJA I EMBRIONA

  • Lični identifikacioni broj
  • Lični podaci davaoca (ime i prezime, ime jednog roditelja, devojačko prezime, datum rođenja, JMBG, mesto rođenja, država rođenja, državljanstvo, broj lične karte, odnosno broj pasoša, bračno stanje, visina, težina, boja očiju, boja kose - prirodna, struktura kose, krvna grupa, Rh faktor, rasa, podatak da li je davalac usvojen i da li je začet darovanim reproduktivnim ćelijama)
  • Rezultati urađenih pregleda i testova
  • Lična i porodična anamneza
  • Datum davanja izjave za doniranje i korišćenje reproduktivnih ćelija
  • Datum prikupljanja reproduktivnih ćelija
  • Datum povlačenja pristanka za doniranje i korišćenje reproduktivnih ćelija (ako postoji)
  • Datum poslednje provere da li je donor reproduktivnih ćelija živ

01.jpg
Kurir 

Kurir / Slavica Tomčić

Foto: Shutterstock

SUTRA U KURIRU PROČITAJTE JOŠ

OSUĐENA ZBOG DROGE Emi iz "Parova" četiri godine robije

GOLMANOV HET-TRIK Stojke po treći put tata!


ALBANAC IZ SRBIJE IZREŠETAO HRVATA Brutalna likvidacija u Splitu, sasuo 14 hitaca!


PREMINUO JEDAN OD NAJUTICAJNIJIH AMERIČKIH POLITIČARA Mekejnova smrt je kraj jedne ere


NEODSTATAK PODRŠKE PARTNERA VAŽAN Žene neće da rađaju zbog muškaraca!


ANA SPREMA ČISTKU KABINETA Premijerka odlučila da razmrda tim

IZRAČUNALI SMO Najjeftinije GREJANJE NA DRVA

TEŠKA SAOBRAĆAJKA Novinarki Sandri Dendi lekari se bore za život


ALEKSANDAR VUČIĆ PORUČUJE Za Evropu mi smo loši momci, e, pa neće biti da je tako!