Nema razloga za poskupljenje hleba

"Ne bi trebalo očekivati značajni rast cene hleba na domaćem tržištu, posebno jer su cene peciva slobodno formiraju na tržištu", rekao je Stanković.

On je naveo da brašno učestvuje sa oko 73 odsto u strukturi kretanja cene hleba, a ostalo čine aditivi, energenti, kvasac i dodao da su cene peciva "neka vrsta ventila pekarskoj industriji".

Stanković je ocenio da mere državnog intevencionalizma u uslovima tržišne ekonomije nisu popularne, ali je realna kupovna moć građana skromna i da država ima obavezu da obezbedi osnovno snabdevanje građana po povoljnim cenama.

"Mislim da je neminovno da se Uredba o ograničenju cene hleba "sava" produži dok se ne popravi ekonomski status i položaj građana", rekao je on.

Važenje te Uredbe ističe 30. septembra, a iz Unije pekara najavili su da se, ukoliko poskupi pšenica, može očekivati rast cene hleba i do 50 odsto.

Stanković je rekao da je u ovom trenutku realna cena pšenice od 23 dinara po kilogramu i da bi ta cena trebalo da bude za pet do šest odsto veća u odnosu na cenu iz prethodne sezone.

"Neodgovorne su izjave o poskupljenju hleba za 50 odsto i ceni pšenice od 30 dinara jer cena od 30 dinara ne bi bila konkurentna", rekao je Stanković.

Kako je rekao, za očekivati je da vlada otkupi izvesne količine pšenice kako bi se uticalo na smanjenje ponude i stabilizaciju cene.

Stanković je rekao da je ponuda ovogodišnjeg roda pšenice sasvim optimalna i dovoljna da podmiri sve potrebe.

"Zasejano je 483.000 hektara uz prosečan rod koji će biti izuzetno kvalitetan ove godine, od oko četiri tone po hektaru", rekao je Stanković.

On je dodao da treba očekivati proizvodnju od 1,916 miliona tona, što obezbeđuje potrebe domaćeg stanovništu u snabdevanju brašnom i hlebom, za šta je potrebno 1,2 miliona tona.

Prema njegovoj proceni prenete zalihe su 300.000 tona, što omogućava normalno servisiranje ugovornih obaveze u izvozu brašna i merkantilne pšenice.