Od školske 2010-2011. godine obaveza svake škole i vrtića je da imaju tim za prevenciju nasilja koji je deo unutrašnje mreže za prevenciju i intervenciju, a čiji članovi su, pored direktora, psihologa i pedagoga, koji ne moraju da budu i koordinatori tima, i učitelji i nastavnici

BEOGRAD - Za šest meseci postojanja SOS telefona za prijavljivanje nasilja u školama, koji je otvorilo Ministarstvo prosvete i nauke, primljeno je ukupno 1.270 poziva koji su trajali od minut, dva do sat i po vremena, rekla je koordinator Jedinice za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete Biljana Lajović.

"Od 6. decembra prošle, kada je SOS telefon otvoren, do 6. juna ove godine ukupno je bilo 1.270 poziva, a broj je okrenulo 70 odsto roditelja", rekla je Lajović, koja je učestvovala na radionici "Novinari - zaštitnici dečijih prava".

Ukazujući da se pozivi nisu odnosili samo na nasilje, ona je istakla da je od ukupnog broja bilo 30 odsto "testirajućih poziva" u kojima se razgovaralo o drugim stvarima ili su nakon poziva spuštane slušalice.

Ona je istakla i da je od školske 2010-2011. godine obaveza svake škole i vrtića da imaju tim za prevenciju nasilja koji je deo unutrašnje mreže za prevenciju i intervenciju, a čiji članovi su, pored direktora, psihologa i pedagoga, koji ne moraju da budu i koordinatori tima, i učitelji i nastavnici.

"Tim ima obavezu da na kraju školske godine, u junu, podnese izveštaj o tome šta je radio, koliko je puta intervenisao i kakva je situacija sa nasiljem", rekla je Lajović.

Ona je dodala da tim ima obavezu da napravi procenu bezbednosti u školi koja se ne odnosi samo na fizičku bezbednost, već i na različite oblike nasilnog ponašanja koji su se desili, na različite mere koje je škola preduzela da se to ne desi ili na to šta je preduzela kad se to desilo.

Prema njenim rečima, na osnovu toga, škola mora napraviti plan aktivnosti za narednu godinu.

"Ne može plan da bude isti za centralne, gradske škole u velikom gradu i prigradske i seoske škole. Plan ne može da bude isti za škole sa 2.000 ili 400 đaka", rekla je Lajović i dodala da se mora uzeti u obzir specifičnost škole.

Ona je istakla i da se timovi uglavnom bave drugim nivoom nasilja, odnosno onda kada učitelj, nastavnik, odeljenski starešina ne može da izađe na kraj sa problemom.

"Onda tim pruža podršku nastavniku i prave zajednički plan kako da pomognu detetu koje je vršilo nasilje i deci koja ga trpe, ali i kako da uključe roditelje", rekla je Lajović.

Ukazujući da je SOS telefon otvoren na nivou Srbije, a da se timovi formiraju na nivou škola, ona je istakla da bi roditelji kada uoče problem prvo trebalo da se obrate vaspitaču, učitelju ili nastavniku, a zatim članovima tima čija imena stoje istaknuta u školskom holu.

"Svako kome je potrebna podrška - roditelj, nastavnik ili dete ima pravo da se obrati timu", rekla je Lajović i dodala da se mora intezivno raditi na razvijanju kompetencija nastavnika i učitelja.