Beograd je prethodnih dana bio domaćin značajnog naučnog skupa - Radionice za nauku o podacima za naučnike iz SAD, Srbije i Zapadnog Balkana.

Ambasador SAD u Srbiji, Kajl Skat, priredio je sinoć prijem za učesnike gde je tom prilikom pozdravio saradnju između naučnika o podacima.

Ambasador Skat na početku je poželeo dobrodošlicu svim učenicima, naučnicima i volonterima, koji su od 26-28. avgusta razmenjivali ideje i iskustva.

Hteo sam još jednom da iskoristim priliku da se zahvalim svima vama koji ste došli i radili zajedno na ovom projektu Nacionalne fondacije za nauku SAD, data naučnika i arheologa širom Amerike. Takođe i ljudima iz Srbije i celog Zapadnog Balkana.

Ambasador je govor održao ispred biste naučnika Nikole Tesle, koja se nalazi u dvorištu američke rezidencije na Dedinju.

"Kao sto sam rekao da svi vi pomažete da nastavimo tradiciju, tradicija koja je počela možda sa čovekom čija se statua nalazi iza mene, Nikolom Teslom. Najkreativniji um njegove generacije, koji je ostavio i te kakvo nasleđe. I vi možete da budete ti ljudi u budućnosti i mislim da ovaj zajednički projekat može da se isplati na duže staže", rekao je Skat.

On se tom prilikom zahvalio i profesoru Zoranu Obradoviću, direktoru Centra za analizu podataka i biomedicinsku informatiku na Univerzitetu Templ u Filadelfiji, koji je i akademik Srpske akademiije nauke i umetnosti. Obradović se zahvalio amabasadoru, SAD i svim učenisnicima, i istakao da se nada da je ovo samo početak saradnje.

vladimir-sporcic.jpg
Vladimir Šporčić 

"Mnogo ideja smo dobili kroz zajedničku diskusiju, moramo da napravimo sledeći korak. Znam da hoćemo", rekao je profesor Obradović.

Tokom radionice učesnici su istraživali načine za saradnju i obostranu korist iz partnerstva između američke zajednice naučnika o podacima i njihovih kolega iz Srbije, Zapadnog Balkana i čitavog sveta.

Naučnici su se bavili sa četiri osnovne oblasti – metodima fundamentalne nauke o podacima i primenom visokog učinka u procesuiranju velikih količina podataka, primenom nauke o podacima u kritičnim infrastrukturnim projektima, biomedicinskom informatikom i digitalnom arheologijom. Više od 25 američkih, koje je odabrala Nacionalna fondacija za nauku SAD (NSF), i oko 30 srpskih akademaca iz najvažnijih obrazovnih institucija ove dve države razgovaralo je o tome kako da se uspostavi nova saradnja između Data Science, matematike i nauka koje generišu velike količine podataka i koje zahtevaju napredne metode za njihovu obradu.

Jedan od većih problema naučnika u Srbiji je nedostatak opreme za rad, ali i pored toga imaju veoma dobre rezultate.

"Mi smo zemlja koja jako malo ulaže u nauku i ima jako slabu razvijenu infrastrukturu u oblasti nauke. Ova konferencija je bila na temu velike količine podataka i analize podataka. To je big data ili takozvani data science, nauka o podacima. Mi imamo jako dobre rezultate s obzirom na to da imamo slabu opremu. Finansiranje NSF projekata je mogućnost da dobijemo neku bolju opremu, naravno uz učešće našeg Ministarstva za prosvetu i nauku, koji mora da se uključi u ovaj vid saradnje", rekao je Dražen Drašković, asistent na beogradskom Elektro-tehničkom fakultetu.

Tokom skupa bilo je i reči o jačanju mehanizama za saradnju između srpskih istraživačkih institucija i NSF, koja predstavlja najprestižniju instituciju ove vrste, kao i mogućnostima za organizovanje zajedničkih naučnih projekata.

Kurir.rs/Blic/N. Ivanovski/Foto: Beta, Foto: Vladimir Šporčić