Do posla preko Nacionalne službe za zapošljavanje najbrže dolaze stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, informatike i mašinstva, matematičari, nastavnici stranih jezika, farmaceuti i lekari, posebno anesteziolozi, kardiolozi i oftamolozi

BEOGRAD - Do posla i ove godine preko Nacionalne službe za zapošljavanje najbrže dolaze stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, informatike i mašinstva, matematičari, nastavnici stranih jezika, farmaceuti i lekari, posebno anesteziolozi, kardiolozi i oftamolozi.

Dobro prolaze i stolari, fasaderi, armirači, zavarivači, operateri na CNC mašinama, a zanimanja sa kojima može da se započne sopstveni biznis i pristojno zaradi su - obućar, krojač, instalater i kuvar.

Ipak, kako je rečeno u NSZ, ni osobama sa najtraženijim obrazovnim profilima radno mesto nije zagarantovano, jer poslodavci pored kvalifikacija očekuju da kandidat poseduje odgovarajuće radno iskustvo, posebna znanja i veštine.

Na evidenciji te službe nalazi se oko 750.000 nezaposlenih, a većina njih ima srednju stručnu spremu.
Prema podacima NSZ, oko 90.000 ima diplomu visoke škole ili fakulteta - na primer, na posao čeka oko 9.000 ekonomista, više od 5.500 pravnika i skoro 2.000 lekara, kao i 52 doktora nauka.

Da radna mesta nisu sigurna ni za fakultetski obrazovane osobe, potvrđuje podatak da 10 odsto nezaposlenih sa visokom stručnom spremom učestvuje u obukama za tržište rada i potrebe poslodavca.

U NSZ kažu da se za obuke i prekvalifikacije najčešće opredeljuju osobe sa zanimanja iz oblasti ekonomije, prava i administracije, kao i društveno humanističke oblasti.

Da pored fakultetske steknu još jednu diplomu o završenoj obuci za, recimo, vođenje poslovnih knjiga, posao gerontodomaćice, pekara ili termofasadera odlučuju se, takođe, i poljoprivredni inženjeri.