EPISKOP NIKOLAJ O PUPINU: Nije on bio samo moj prijatelj, nego celog našeg naroda i celog čovečanstva!

„Ja sam bio govedar u Banatu, pa sam uzet od svojih goveda da javljam ljudima čudesna dela Gospodnja u prirodi...“

- No, šta bih vam mogao reći tako na brzu ruku? Poslednje delo Pupinovo koje mi je došlo pod ruku bila je knjiga sa naslovom „Roman nauke“. U toj knjizi Pupin opisuje razvitak amerikanske civilizacije od parnog kotla, koji se nekad podlagao drvetom do poslednjih električnih motora i od konjskih postiljena do poštanskih aviona. Slično tome, mislim i o Pupinu da bi se mogla napisati knjiga pod naslovom „Roman života M. Pupina“, koji se iz seljačkog oranja idvorskog razvio i uzdigao do panteona prvih ljudi 20. veka.

Od šegrta do predsednika Univerzitetskog kluba

Sedeo sam u krasnoj dvorani Univerzitetskog kluba u Njujorku sa predsednikom tog kluba. Predsednik se raspitivao o našem narodu do najmanjih podrobnosti.

- Peva li se još uz gusle kao nekad - pitao je on.

- A da li naše devojke i žene još tkaju onako lepe šarene ćilime? - pitao je predsednik kluba.

Našem stolu prilazili su naučnici, državnici, episkopi, umetnici, novinari i svaki se od njih zdravio sa predsednikom kao sa starim prijateljem. To je dakle sin one pobožne Banaćanke, Olimpijade, koja je dala svetu ovog uistinu olimpijskog čoveka. To je ono šegrče koje je nekad sa fesom na glavi žurilo ulicama ovog modernog Vavilona.

Bio sam pun radosti što je Bog darovao našem seljačkom narodu jednog takvog čoveka, koga ceo američki kontinent poštuje kao jednog od svojih velikana. No, radost mi se pomutila odmah sutradan, kad sam u jednom jugoslovenskom amerikanskom listu pročitao vulgarne napade pod zaglavljem: „Pupin - najveći izrod“.

Pupin je tako reći za jedan dan postao slavan književnik. I to pod starost. A postao je odjednom slavan svojom knjigom „Od seljaka do pronalazača“. Niko dotle ni slutio nije, možda ni on sam, da se u njemu skriva jedan veliki literarni talenat. To njegovo delo postalo je jedno od standardnih dela američke literature i Pupin je stao u red najčitanijih pisaca u Americi, a baš u tom delu najbolje je ilustrovana njegova rodoljubiva duša.

Što je želeo, sve je postigao

- Nisam ja došao u Ameriku kao pečalbar, da zaradim pare. Ja sam pošao za znanjem i znanje mi je donelo imanje, a ne obratno. Imanje je došlo kao nešto sporedno. Ja sam najpre iskao carstva nebeskoga po Jevanđelju, a ostalo sve što imam došlo je uz to. Tako je obično odgovarao Pupin onima koji su u njemu, pre svega, gledali imućnog čoveka.

Za Pupina se može reći da je postigao sve što je želeo i na čemu se u životu trudio. Želeo je znanje i dobio ga je. Godinama i godinama trudio se da ujedini srpski narod u Americi u jedan savez. I posle velikog truda i velikih gorčina, uspeo je da vidi ujedinjeni Srpski narodni savez i da bude njegov doživotni predsednik. Želeo je da njegov narod bude slavan u svetu da pravda njegovog naroda pobedi. I to je doživeo. Želeo je da učini što više dobrih dela i u svojoj otadžbini i u Americi. I to je dočekao.

I mi koji smo imali sreću da ga imamo i svojim nazovemo sada njemu da poželimo večni život i večni pokoj. Neka bi duša njegova prešla preko onoga praga i uselila se u carstvo večne i nepromenjive stvarnosti, gde su i svi ostali svetosavski sinovi...“

Poštovani i uvaženi episkop, dok je govorio o slavnom naučniku i velikom pravoslavcu, pok. Pupinu, bio je iskreno uzbuđen.

Kurir / Aleksandra Ninković Tašić

Foto: Ilustracija, Privatna arhiva