Izgleda da je stara reklama za pogrebnu opremu, koja je postala sastavni deo crnog humora u Srbiji "vaše je samo da umrete, ostalo je naša briga", prestala da važi. Ne samo da neka grobna mesta koštaju kao prosečna garsonjera već može i da se desi da će uskoro biti nemoguće naći mesta na grobljima u Beogradu i širom Srbije!

Prema nekim podacima, u ovom trenutku u Beogradu ostalo je samo još 4.000 slobodnih grobnih mesta, što je jedva dovoljno za godina dana. Od 10 postojećih grobalja u Beogradu, otvorena za nove sahrane samo su četiri, i to Orlovača, Lešće, Nova Bežanija i Zbeg. Naime, Novo groblje, Zemunsko, Centralno, Topčidersko, Banjičko i Staro bežanijsko nemaju mogućnosti za proširenje, pa se na njima sahrane obavljaju samo u postojeća grobna mesta.

Direktor JKP "Pogrebne usluge" Beograd Dragan Baltovski kaže za Kurir da je problem nedostatka mesta za sahranjivanje zapravo problem većine evropskih i svetskih metropola, a ne samo naše prestonice.

- JKP "Pogrebne usluge" ima u nadležnosti deset najvećih beogradskih grobalja, od kojih četiri imaju status otvorenih, a pored pomenutih, na široj teritoriji Beograda postoji još oko 200 grobalja o kojima se staraju organi lokalne samouprave. Mi obavimo oko 13.000 sahrana i kremacija na godišnjem nivou, dok je udeo kremacija u odnosu na klasične sahrane 20 odsto. Grad Beograd ima planove za proširenje, odnosno izgradnju novih grobalja: Lešće II (23 hektara) i Nova Bežanija II (100 hektara). Realizacijom ovih planova grad bi obezbedio uredno sahranjivanje u narednih 50 godina - objašnjava Baltovski za Kurir.

Prema njegovim rečima, u prestonici je godišnje potrebno oko 4.500 grobnih mesta, a "Pogrebne usluge" su obezbedile dovoljan broj.
Kremacije takođe znatno doprinose štednji prostora s obzirom na to da se posmrtni ostaci smeštaju u kolumbarijume (kasete u zidu u koje mogu da budu smeštene dve urne), rozarijume (samostojeće kasete smeštene na tlu u koje mogu da budu pohranjene četiri urne) i u Vrt sećanja na Novom groblju, gde posmrtni ostaci mogu da budu rasuti, a imena i prezimena preminulih su ispisana na posebnim memorijalnim stubićima.

Vladimir Čučković: Problem će nastati za tri do pet godina

Vladimir Čučković iz Centra za groblja kaže da grobnih mesta za sada ima, iako to nije slučaj na svim grobljima, a da će veliki problem nastati za tri do pet godina.
- U Srbiji godišnje umre oko 105.000 ljudi i počinje da se javlja problem nedostatka slobodnih grobnih mesta. Sada je održivo stanje, ali šta ćemo za tri ili pet godina? Treba ukazati na problem i planirati, pa čak i 20 godina unapred gledati gde će se narod sahranjivati. Treba da se kupe dodatne parcele i prošire postojeća groblja. Najveći problem je nedostatak komunalne infrastrukture, kao i nemogućnost da preduzeća prošire groblje tamo gde je to planskim aktom moguće. Ako bi iznosio probleme na nivou Srbije, onda je to na prvom mestu nepostojanje grobne evidencije i to što javna preduzeća seoska groblja nisu preuzela od mesnih zajednica - kaže Čučković i dodaje da gde god groblja nisu uređena opštinskim odlukama, za njih se može reći da su divlja.

Preprodaja
Grobno mesto za 5.000 evra

Zbog ovog sve većeg problema građani su počeli da preprodaju grobna mesta, a cena ide i do 5.000 evra. Peta je godina da na Batajničkom groblju (nije u nadležnosti JP "Pogrebne usluge", već opštine Zemun) nema više slobodnih grobnih mesta, a broj ljudi koji su preminuli u međuvremenu je skoro 1.000. Većina njih je sahranjena na druga, dalja gradska groblja, a meštani su nedavno upozoravali da neko u Batajnici profitira od ranije zakupljenih mesta.


Brojke*

  • 250.000 dinara košta izgradnja jednog grobnog mesta
  • 36.110 dinara koštaju prosečni troškovi sahrane
  • 35.744 su prosečni troškovi pogrebne opreme
  • 32.136 košta kremacija
  • 1.333 dinara za godinu dana košta zakup grobnog mesta
  • 5.000 do 20.000 dinara koštaju montaža i demontaža spomenika za postojeća grobna mesta

* podaci JKP "Pogrebne usluge"

Šta je važno kod sahrane pokojnika:
- Prema Zakonu o sahranjivanju i grobljima, pokop umrlih može se obaviti samo na groblju, a van groblja tek u slučajevima predviđenim posebnim zakonom i odlukom opštine
- Sahranjivanje se može izvršiti najranije po isteku 24 sata od momenta nastupanja smrti
- Sahrane se obavljaju svakog dana, izuzev nedelje i prvog dana državnog praznika, na svih deset beogradskih grobalja
- Zakazivanje datuma i termina sahrane vrši se na osnovu izvoda iz matične knjige umrlih
- Ukoliko porodica preminulog ne poseduje grobno mesto, dodeljuje se na korišćenje grobno mesto prema opštini stanovanja preminulog lica
- Ukoliko porodica preminulog poseduje zakupljeno grobno mesto, pri zakazivanju sahrane podnosi se izjava i potrebna dokumentaciju o rodbinskim vezama ranije sahranjenog i preminulog lica

Kurir.rs/Jelena Pronić