Ekonomska istraživanja pokazuju da se s nivoom državnog duga od 40 do 45 odsto zemlje u razvoju, kao što je Srbija, približavaju opasnoj granici zaduženosti, rekao je Lisovolik

BEOGRAD - Nivo javnog duga Srbije, koji je trenutno znatno iznad 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) veoma je zabrinjavajući, izjavio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik.

"Ekonomska istraživanja pokazuju da se s nivoom državnog duga od 40 do 45 odsto zemlje u razvoju, kao što je Srbija, približavaju opasnoj granici zaduženosti", rekao je Lisovolik za današnju "Politiku", podsetivši da većina zemalja u regionu ima znatno niže javne dugove.

Lisovolik smatra da bi Srbija, "da bi smanjila rizik od krize javnog duga, trebalo odmah da usvoji plan mera uz pomoć kojih će, na srednji rok, javni dug vratiti ispod zakonskog limita, ali i da se uverljivo pridržava tog plana".

Na pitanje šta bi trebalo da budu prve mere nove vlade, Lisovolik je odgovorio da je "važno da se usvoji realističan i štedljiv rebalans budžeta, ali i srednjoročan plan za smanjenje javnog duga, kao i paket koraka koje treba preduzeti za postavljanje temelja za zdrav ekonomski rast".

Govoreći o predlogu mera Fiskalnog saveta, Lisovolik smatra da ih treba "ozbiljno razmotriti, ali da mogu da se predlože i drugačija rešenja".

"Fiskalni savet je nezavisna i profesionalna institucija i kao takva se mora zaštititi i negovati. Rekao bih da su dobro počeli. Strogo primenjuju Zakon o budžetskom sistemu. Svi najvažniji dokumenti i izveštaji Fiskalnog saveta mogu se naći na internetu, gde su dostupni široj javnosti", kazao je Lisovolik.

On je rekao da bi "buduća ekonomska politika trebalo da uzme u obzir najnovije trendove, mogućnosti za finansiranje deficita i vladine prioritete".

"Ali, sva delovanja treba da budu zasnovana na realnosti. Inače, kreatori ekonomske politike mogli bi da ostanu na repu događaja u veoma neizvesnoj situaciji na globalnom tržištu", dodao je Lisovolik. On smatra da je korišćenje rezervi Narodne banke Srbije za podršku ekonomskom rastu opasno po finansijsku stabilnost i odvraća pažnju političara od mera koje zaista mogu da utiču na stimulaciju ekonomskog rasta.

"Narodna banka Srbije može s vremena na vreme u tom procesu da igra sporednu ulogu, pod uslovom da ne ugrožava svoj osnovni cilj, a to je inflacija, a takođe i drugi cilj - finasijsku stabilnost", rekao je Lisovolik.

Na pitanje da li je mandatar nove vlade Ivica Dačić, koji je ranije izjavljivao da MMF nije dobrodošao u Srbiji, dobrodošao na vrata MMF-a, Lisovolik je odgovorio: "Spremni smo da razgaovaramo sa onom vladom koja je spremna da razgovara sa nama".