U zemlji u kojoj se godišnje popije čak 5,3 miliona kutija lekova za smirenje, sada su počeli da se promovišu i svojevrsni sedativi za decu! Naime, neki roditelji su poslednjih dana bili šokirani kad su na radiju čuli reklame u kojima im se predlaže da svojoj deci školskog uzrasta daju specijalne kapi za smirenje na prirodnoj bazi, a sve kako bi svojim mališanima pomogli da "bez stresa, srećno, krenu u vrtić ili u prvi razred osnovne škole"!

I ne samo to, u reklamama se navodi da ove kapi mogu pomoći i kod smanjenja nervoze i straha pri odlasku kod zubara ili na vakcinaciju, a mogu poslužiti i odraslima ako se, recimo, plaše letenja. Ove cvetne esencije promovišu se kao potpuno prirodni proizvodi, koji nemaju štetna dejstva i mogu da se daju trudnicama, ali i novorođenčadima! Pored zabrinutosti da li su ove preparate proverile nadležne institucije, postavlja se i pitanje da li svoju decu od najranijeg detinjstva treba da učimo da se sa stresom i promenama u životu bore pomoću sedativa bilo koje vrste.

Farmaceut Vukica Stevanović upozorava da su ovakvi preparati veoma ozbiljna stvar i da to što je nešto na biljnoj bazi ne garantuje bezbednost, a posebno ne kad je reč o deci.

- To je glupost, pa i proizvodi na biljnoj bazi mogu da budu izuzetno štetni i da izazovu određene tegobe. Druga stvar, stres nije nešto što je uvek nepoželjno i što uvek treba lečiti pomoću lekova. Prvo se seje strah da je polazak u vrtić ili školu nešto strašno, a zatim se kao nudi lek koji nema veze sa zdravljem zapravo. Sada je postala moda da smo svi nešto u stresu i da hoćemo stalno da se veselimo, a to nije život. Deca će se pre ili kasnije sresti sa teškim situacijama u životu, sa kojima moraju da znaju da se nose, a zadatak roditelja je da ih spreme za to, a ne da ih kljukaju raznim kapima - kaže Stevanovićeva.

0605-marina-lopicic.jpg
Marina Lopičić 

Dečji psiholog Ana Janković kaže da ne podržava davanje kapi za smirenje jer onda najmlađi ne znaju da prepoznaju svoje emocije i da se nose s njima.

- Tu je i navika da kasnije u životu u svakoj stresnoj situaciji pribegavamo sedativima, zbog čega ih i danas ogroman broj ljudi koristi jer ne razume i ne zna da se izbori sa međuljudskim odnosima. Tu su roditelji i vaspitači u vrtiću, koji moraju da nauče decu kako da se izbore sa različitim emocijama. Ključno je poverenje između roditelja i deteta, ali i da mališani budu pripremljeni na to šta ih čeka u vrtiću i u školi, da znaju da će biti i dobrih, ali i loših stvari sa kojima moraju da se nose. Prezaštitnički stav nekih mama i tata i odbijanje da se njihovo čedo suoči sa problemima u stvarnom životu može da dovede do većeg stresa i anksioznosti. Dete najbolje uči kad pripremljeno ulazi u nepoznato, i protiv sam kapi jer tu onda nema napretka - kaže Jankovićeva.

0607-shutter.jpg
Profimedia 

Brojke

  • 5,3 miliona kutija lekova za smirenje izdatih na recept popije se godišnje u Srbiji
  • 1 kutiju sedativa godišnje popije skoro svaki punoletni građanin
  • 60 odsto korisnika sedativa ima između 20 i 30 godina
  • 30,9 odsto punoletnih žena koristi svakodnevno sedative
  • 13,9 odsto punoletnih muškaraca koristi svakodnevno sedative

Kapi koje tretiraju naša osećanja
Katalizator između duše i ličnosti

Ovakvi proizvodi se najčešće na internetu reklamiraju kao "kapi koje tretiraju naša osećanja (strah, povređenost, bes, tugu...) i naša mentalna stanja (nestrpljenje, pesimizam, bezvoljnost, dekoncentrisanost...)".
- Deluju kao katalizator, uspostavljajući kontakt između duše i ličnosti na mestu gde je taj kontakt prekinut. One omogućavaju da postanemo autentični i spontani, omogućavaju da razvijemo sve svoje potencijale u kapacitete. Do nezadovoljstva i bolesti dolazi usled udaljavanja čoveka od sopstvene prirode, od onoga što on stvarno jeste. Kao posledica toga javlja se mentalna disharmonija, a potom i fizička bolest. Zato je osnovni zadatak lekara budućnosti da pomogne pacijentu da spozna sebe i svoje prepreke, svoje želje i očekivanja, kako bi mogao da živi u skladu sa samim sobom - navedeno je na internet prezentaciji nekih od ovih kapi.

Kurir.rs/ Jelena Pronić