MUKE! NIKO NEĆE DA NADNIČI NA NJIVI: Povrće skuplje 10 odsto jer nema berača

Računica U Srbiji je dnevnica 20 evra, pa berači odlaze u Italiju, gde mogu da dobiju pet do 10 evra na sat, ili u Holandiju, gde je satnica 15 evra

Dok poljoprivredne kulture poput kukuruza, pšenice, malina i jabuka mogu da se beru mašinski, jagode, višnje, paprike i kupus ne trpe novu tehnologiju i moraju da se beru ručno.

Ninoslav Miljković, predsednik udruženja proizvođača jagoda i drugog voća Jagoda iz Gredetina, kaže da manjak berača nije problem samo u Srbiji, ali da srpske poljoprivrednike pogađa najviše.

- U Srbiji je dnevnica 20 evra, pa berači odlaze u Italiju, gde mogu da dobiju pet do 10 evra na sat, ili u Holandiju, gde je satnica 15 evra. Za razliku od nekadašnjih, u Srbiji su domaćinstva danas mala, pa na selu ima malo ljudi koji bi radili na svom imanju, a neko drugi neće teške poslove jer smo se odvikli da radimo. Mnogi zbog manjka radne snage napuštaju proizvodnju industrijskih jagoda i idu na stone sorte jer su krupnije. Kad bi poljoprivrednici sve troškove stavili na olovku, mnogi bi odmah ugasili proizvodnju - kaže Miljković.

Niko još nije izračunao koliko štetu trpe ratari i voćari što ne mogu da nađu berače da na vreme oberu prinos, ali, kako kaže Miroslav Kiš, predsednik Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika, nijedan dobar domaćin neće dozvoliti da rod propadne.

- Braće sami danju i noću, ili će platiti veću dnevnicu da se rod obere. Sve se svodi da je sigurno samo ono što možeš sam da uradiš. Berač radi dva-tri dana, uzme malo para i više se ne pojavi. Šta mu možeš, ništa. Nema načina da se neko natera da radi ako neće. Ko hoće da radi, on po pravilu već ima svoj posao i ne čeka da ide u nadnicu i da bude sezonski radnik. To je tako oduvek. Manjak berača poskupljuje berbu za 10 odsto, a to proizvođači onda ukalkulišu u cenu proizvoda - kaže Kiš i dodaje da berači na sat mogu da zarade 200 do 300 dinara, zavisno od toga da li su im plaćeni hrana i putni troškovi.

Da bi ubrali rod, proizvođači se snalaze kako znaju i umeju, pa često organizuju mobe i tako jedni drugima pomažu.
- Ljudi koji su ranije radili za nadnicu ostarili su, a mlađi svi pobegoše napolje. U Futogu skoro da nema mladih ljudi, osim srednjoškolaca. Rod nam neće propasti jer ćemo se nekako snaći, platićemo veće dnevnice ili ćemo da organizujemo mobe između sebe. Ali, i to poskupljuje naš proizvod za 10 odsto. Ljudi nisu tako vični branju, berba traje duže dva do tri puta, a za mobu treba obezbediti hranu, piće, prevoz, sve. Taj problem je sve izraženiji, naročito kod pipavih radova kod maline, trešnje, višnje - ističe Miroljub Janković, proizvođač futoškog kupusa.

(Kurir.rs/Slavica Tomčić‚ Foto: Reuters)