Izbeglice ne mogu da overe knjižice

Reč je uglavnom o izbeglim Srbima iz bivše Republike Srpske Krajine koji imaju tretman inostranih penzionera i plaćaju doprinos za zdravstveno osiguranje po osnovu starosne penzije koju su stekli u Hrvatskoj

Reč je uglavnom o izbeglim Srbima iz bivše Republike Srpske Krajine koji imaju tretman inostranih penzionera i plaćaju doprinos za zdravstveno osiguranje po osnovu starosne penzije koju su stekli u Hrvatskoj, naveo je Štrbac.

Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, kako je objasnio, oni imaju pravo na zdravstvenu zaštitu ukoliko poseduju boravište ili prebivalište u Srbiji, pod uslovom da uplaćuju doprinose za obavezno socijalno osiguranje u iznosu 12,3 odsto od svoje inostrane penzije.

Međutim, Filijala zdravstvenog osiguranja Beograd, suprotno zakonu, overu njihovih zdravstvenih knjižica odnedavno uslovljava odjavom zdravstvenog osiguranja u Hrvatskoj, kazao je Štrbac.

On je naveo primer Mileve Ivaniševića, kojoj su u ispostavi Zemun, marta ove godine, rekli da ne mogu da joj overe zdravstvenu knjižicu iako je uplatila doprinose mesec unapred, dok ne donose odjavu hrvatskog zdravstvenog osiguranja.

Mileva i njen suprug Jovan, koji su izbeglički status pre pet godina zamenili državljanstvom Srbije, požurili su u Hrvatsku, ali im je tamo rečeno da ne mogu dobiti traženu odjavu, dok ne odjave prebivalište. U strahu da bi mogli izgubiti ostvarena i još neostvarena prava, Ivaniševići su odustali od odjave prebivališta u Hrvatskoj i nisu mogli doneti odjavu iz hrvatskog zdravstvenog osiguranja, pa nadležna filijala u Srbiji nije htela da im overi knjižice.

Jovan je i pored toga nastavio da uplaćuje doprinose za zdravstveno osiguranje u Srbiji nadajući se da će neko ispraviti ovu, kako kaže, nezakonitu i štetnu odluku i po osiguranike i po državu.

Štrbac je objasnio da je izbeglicama koji imaju dvojno državljanstvo u interesu da imaju i dvojno zdravstveno osiguranje zato što u toku godine po više meseci borave i u Srbiji i u Hrvatskoj.

On je naglasio da Fond zdravstvenog osiguranja Srbije od dvojnog osiguranja ne može imati nikakvu štetu. Naprotiv, kada osiguranik koristi zdravstvenu zaštitu u drugoj državi, Fond u Srbiji nema nikakvih izdataka, pošto osiguranik uplaćuje doprinose i tom fondu.

S druge strane, zašto bi bilo koji inostrani osiguranik plaćao doprinos od 12,3 odsto penzije, ako mu se traži odjava inostranog zdravstvenog osiguranja, kad po međudržavnom sporazumu može da ostvaruje besplatnu zdravstvenu zaštitu u Srbiji, naveo je Štrbac.

Pored toga, kako je kazao, postavlja se pitanje i zašto se ovo pravilo primenjuje samo na inostrane penzionere s područja bivše Jugoslavije, pri čemu se krši principu jednakosti svih pred zakonom.

Prema nezvaničnom tumačenju koje je "Veritas" dobio u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja (RFZO) korisnici koji sami plaćaju zdravstveno osiguranje potpadaju pod zakonodavstvo Srbije i nije im potrebna odjava zdravstvenog osiguranja Hrvatske.

I prema sporazumima koje su dve zemlje potpisale 1997. godine, odjava je potrebna kada za inostrane penzionere troškove zdravstvene zaštite snosi država čiji su penzioneri, dodao je Štrbac istakavši da identično mišljenje imaju i u Odeljenju inostranog osiguranja RFZO.

Međutim, u filijali zdravstvenog osiguranja grada Beograda zauzeli su stav da nijedna osoba ne može imati dva zdravstvena osiguranja u državama nastalim na područjima bivše Jugoslavije i naglasili da će svi penzioneri, koji ne donesu odjavu zdravstvenog osiguranja u tim državama izgubiti zdravstveno osiguranje u Srbiji.

"Zato smo se obratili republičkom fondu i Ministarstvu pravde za tumačenje, a ukoliko ove institucije potvrde stav filijale Beograd, onda ćemo autentično tumačenje spornih odredbi zakona zatražiti i od zakonodavca", najavio je predsednik "Veritasa".

U međuvremenu, Mileva Ivanišević lek za pritisak plaća 800 umesto 250 dinara, koliko je plaćala pre nego što je ostala bez osiguranja u Srbiji, i strepi da joj ne zatreba veća zdravstvena usluga.