100 GODINA OD PROBOJA SOLUNSKOG FRONTA: Junački preci, ne brinite, Srbija je slobodna!
Prvi svetski rat predstavlja golgotu i vaskrs naše zemlje, simbol ljubavi prema otadžbini, ali i upozorenje na visoku cenu kojom je sloboda plašena, kazao je Nikola Selaković na Zejtinliku
Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom - od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati - bez počinka, do krajnjih granica mogućnosti ljudske i konjske snage. Sa nepokolebljivom voljom i nadom u boga - junaci, napred u otadžbinu!
Ovako je 14. septembra 1918. glasila naredba srpske vojne komande upućena ratnicima pred proboj Solunskog fronta. A 100 godina kasnije, u slavu heroja koji nisu štedeli svoje živote za slobodu Srbije, na vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu vence su položili izaslanik predsednika Srbije Nikola Selaković, ministar odbrane Aleksandar Vulin, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, državni sekretar Ministarstva za boračka pitanja Negovan Stanković i predstavnici vlade Francuske i grčkog predsednika Ženevijev Darijesek i Mari,a Kolja Caruha.
- Prvi svetski rat predstavlja golgotu i vaskrs Srbije, to je simbol svih stradanja našega naroda 20. veka, simbol žrtvovanja, borbe, simbol ljubavi prema otadžbini, slobode, ali i oštro upozorenje na visoku cenu kojom je sloboda plaćena. Borbe koje su srpska vojska i narod vodili od 1914. predstavljaju jedan od najvećih podviga u istoriji ljudskog roda. Bilo je to više nego strašno vreme, vreme velikih stradanja, vreme biblijske epopeje, sahranjenih snova, razorene zemlje, neobra|enih polja, poharanih muzeja, spaljenih biblioteka, pustih škola, bezbrojnih svratišta, vešala, grobnica, smrti. Na ovom mestu počiva 7.441 borac, mnogi očevi i dede, mnogi koji nisu dočekali slobodu i nisu videli opet svoju njivu i svoj šljivik, koji nisu dočekali da zagrle svoju verenicu ili svoju porodicu. Junački preci, ne brinite, Srbija je slobodna. Živelo srpsko-grčko i srpsko-francusko prijateljstvo. Živela Srbija - kazao je Selaković.
Nakon Albanske golgote i oporavka na Krfu, srpska vojska je prebačena na Solunski front, a za komandanta savezničkih snaga izabran je francuski general Franše d'Epere. Srpska vojska bila je podeljena u dve armije - prvu kojom je komandovao Petar Bojović i drugu na čijem je čelu bio Stepa Stepanović, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišić. Ukupno je bilo šest divizija sa 140.000 vojnika, me|u kojima je bilo i oko 25.000 dobrovoljaca.
Kurir.rs/Silvija Slaming/ Foto: Kurir
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore