NJIHOV POSAO SE ODVIJA NA GRANICI ŽIVOTA I SMRTI: Upoznajte SPECIJALNI TIM MUP SRBIJE o kome se malo zna...

Ivana Meklvejn sa svojim kolegama reaguje onda kada više niko ne može da pomogne - uspešno rešava otmice, ali i spasava potencijalne samoubice, taoce...

"Kada sam počela da radim u MUP-u, moja pozicija nije bila vezana za pregovarački tim, više je bila spoj medicinskog i policijskog posla. Međutim, vrlo brzo sam ušla u pregovarački tim. Zahvaljujući poznavanju jezika bila sam nekoliko puta u inostranstvu na obuci. Izdvojila bih obuku u Metropolitan polisu u Londonu, to je najbolja obuka na svetu", kaže Ivana Meklvejn.

Pregovarački tim MUP-a je ad hok tim - to znači da su svi članovi tima policijski službenici koji rade na svojim radnim mestima, a koji su prošli obuku i koji se, kada se ukaže krizna situacija, angažuju od strane koordinatora. Ovaj specijalni tim čine vođa, dva pregovarača, dokumentarista, koji raspolaže svim potrebnim podacima - istorijat slučaja, o vinovniku ili žrtvama. Tu je i psiholog koji je zadužen za opservaciju porodice žrtve i stručnjak za operativno-tehničku podršku. Poželjno je da u timu bude bar jedna žena jer neki vinovnici lakše i bolje komuniciraju sa nežnijim polom.

"Tog momenta kada nas pozovu, dužni smo da se tom pozivu odazovemo, a naši rukovodioci da nas oslobode posla koji smo do tog momenta radili. Moram da napomenem da biti pregovarač podrazumeva, pre svega, dobrovoljnost. Pregovarač, takođe, mora biti osoba koja voli ljude jer je u osnovi našeg posla spasavanje ljudskih života", priča Meklvejn.

A kada im službeni telefon zazvoni, to pregovaračkom timu znači samo jedno - neko od njihovih sugrađana je u opasnosti.

"U svakom trenutku moramo da budemo spremni da saslušamo čoveka koji u nekoj teškoj situaciji sebi želi da oduzme život. Ali želi i da nekome ispriča tu svoju priču. Pregovarač je tada možda jedini čovek kome je on uspeo to da ispriča. Možda je razlog zbog čega se popeo na most ili zgradu nekome sa strane potpuno bezazlen, a za tu osobu je to nerešiv problem. Vi ste tu da ga saslušate i vratite na pravu stranu", objašnjava naša sagovornica.

Kako kaže, iskustvo može da joj pomogne da vidi koliko je ozbiljna situacija u pitanju.

"To ne zavisi samo od te osobe, njenog položaja tela, odabranog mesta... Zavisi od celokupne slike, toga kako je ta osoba obučena, kako je stala, sela, koji je metod kojim pokušava da se ubije, od boje glasa, od informacija koje dobijemo od kolega sa terena ili od rodbine... Ali to opet ne mora ništa da znači", priča Ivana Meklvejn.

U svojoj praksi susretala se sa različitim scenarijama.

"Bilo je situacija kada ljudi, u tom trenutku očaja, samoubistvo vide kao jedini izlaz i imaju čvrstu nameru koju skoro da su uspeli da sprovedu, pa se situacija ipak namesti tako da mi uspemo da tu klackalicu između konačne odluke i revizije te odluke pomerimo u korist revizije i života. A neki put jednostavno je više apel - on je možda malo češći u mlađoj populaciji koja nije uspela da se snađe ni sama sa sobom, okolinom, društvom, porodicom", kaže ova heroina.

Svog prvog terena, Ivana Meklvejn se i dan-danas seća kao da se juče desio. To joj je, kaže, bilo vatreno krštenje.

"Sećam se, taj teren je bio u jednom selu pored Rume, pre nekih sedam-osam godina. U pitanju je bio momak koji je oboleo od šizofrenije. Jako je teško pregovarati sa psihički obolelim licima, naročito licima koja boluju od te grupe bolesti. Pregovori sa njim su trajali čak 17 sati. Mada, što pregovori duže traju, šanse da uspeju su bolje", priča Ivana.

Da bi neko bio dobar pregovarač, objašnjava nam sagovornica, mora da zna da pravilno sagleda situaciju, da ume da prevaziđe prvi kritičan momenat uspostavljanja prvog kontakta, zatim drugi kada dolazi do preokreta situacije, ali i da zna da u svakom trenutku mora biti koncentrisan i priseban.

No teške i često veoma dugotrajne situacije neretko potresu i same članove pregovaračkog tima koji, iako profesionalci, ne mogu da ostanu hladnokrvni na određene životne priče. Tada na scenu stupaju njihove kolege psiholozi koji im pomažu da lakše prebrode nastali problem.

"Nekada se nađem s našim psihologom i iskreno im kažem da mi je taj i taj teren teško pao, malo porazgovaramo i kroz razgovor rešimo problem. Dobra stvar je ta što članovi tima shvataju psihologa bez predrasuda, za razliku od shvatanja psihološke pomoći u Srbiji generalno - kaže Ivana Meklvejn.

A nakon što operaciju uspešno izvedu i spasu čoveka koji je bio na ivici smrti, članovi pregovaračkog tima MUP-a dobijaju nagradu - pogled zahvalnosti onoga kog su spasli.

"Ima onih koji nam zahvale, ali čak i kada ne kažu ništa, vi im zahvalnost vidite u pogledu, i to je nešto što je u našem poslu ispunjavajuće", iskrena je naša sagovornica.

Dobar pregovarač, kaže naša sagovornica, uvek posao nosi kući.

"Vi posao odnesete kući samom činjenicom da se ne odvajate od telefona. Kada, recimo, vidim na vestima da se nešto dešava, neka krizna situacija, odmah uzimam u ruke mobilni telefon jer znam da će za dva-tri minuta zazvoniti", iskrena je Ivana Meklvejn.

Kurir.rs/Blic/Andrijana Janković/Foto: Vlada Šporčić