Jedna Suzana iz Zemuna nedavno je ostala bez oca. Njena stranica iz dnevnika posvećena njenom tati šeruje se društvenim mrežama.

Verujemo da se svako od vas barem pronašao makar u jednoj njenoj rečenici...

"Prespavao je lepo prošlu noć. Ali lelovi uzimaju maha. Počeo je da se gubi sve više, noge ga izdaju. Pratim svaki njegov korak.

Tako je nemoćan.

Ali kada sam ja bila mala i nemoćna on je bio tu da mi pomogne. Učio korake, podsećao reči a sada ja to činim sa njim.

Kako je teško... Bože pomozi mi. I ti majčice mila moja. Kada spavam pazim ga i šapnem - Hvala Bogu diše...

Pomazim po kosi, ruci...

Kad sam mu pomogla da obuče pidžamu reče mi - Ajde ćero, laku noć. Kažem - A ne! Nešto si zaboravio šta mi duguješ i pokažem mu na obraz...

Nikada neću zaboraviti taj poljubac. Nikad. Volim ga.

Kurir.rs/Foto: Shutterstock