TAJNE KRŠTENJA KOJE MALO KO ZNA: Evo kada MAJKA ne sme da prisustvuje ovom činu, kada bebu ne mora da krsti sveštenik, i kako GOZBOM možete navući prokletstvo!

Šta sve treba pripremiti za krštenje, šta je “ime na znamenju”, kada majka ne može prisustvovati krštenju deteta…

Krštenje u nuždi

Ako se desi, da dete u slučaju bolesti, dođe u životnu opasnost, vrši se tzv. krštenje u nuždi. To krštenje može da izvrši svaka krštena osoba na sledeći način:

Dete se polije, ili pokropi vodom i govore se reči:

Krštava se sluga Božji (ime) u ime Oca Amin, i Sina Amin, i Svetoga Duha, Amin, sada i uvek i kroza sve vekove, Amin. To je formula krštenja, koju posle sveštenik, ako dete ostane živo ne izgovara, a sve ostale molitve i radnje vrši po poretku.

Majka na krštenju

Ukoliko se dete krštava pre četrdesetog dana, od rođenja, majka ne može da prisustvuje krštenju, jer se žena četrdeset dana posle porođaja smatra nečistom. Inače, ako se krštenje obavlja posle četrdeset dana, prepo-ručljivo je i poželjno da majka prisustvuje krštenju, jer je to veliki dan i za njeno dete i za nju.

Vreme krštenja

Imajući u vidu, da svečani događaj krštenja prate obavezno i gozbe, dakle, pripreme svečanog ručka, crkva preporučuje, da se krštenja obavljaju u dane kada se mrsi, a u protivnom, ako se krštenje obavlja uz post, obavezno treba spremati posnu hranu. Veliki greh čine oni roditelji, koji za tako važan i veliki dan i događaj svoga deteta, uz post pripremaju mrsnu hranu, i tako vrše javnu sablazan i navlače prokletstvo na sebe i svoje nedužno dete.

Znamenje

Posle nekoliko dana od porođaja, kada majka i dete izađu iz porodilišta, vrši se znamenje deteta. Naime, neko od mlađih ukućana, srodnika ili komšija, odlazi kod nadležnog sveštenika, sa jednom flašom za vodu po znamenje. Sveštenik osveti vodicu, naspe u flašu, stavi u nju jedan stručak bosiljka, i daje detetu ime, koje dete nosi do krštenja. To ime se zove “ime na znamenju”. Ovo se vrši u spomen, kada su malog Hrista, odneli u osmi dan u hram i kada je dobio ime. Vodica u flaši se donosi kući, i po narodnom običaju ta vodica se dodaje četrdeset dana u vodu kojom se kupa dete, ili sve do krštenja.

Šta je potrebno za krštenje?

Najpre se kuća i prostorija u kojoj dete treba da bude kršteno, mora svečano opremiti, jer je krštenje velika i svečana Sveta tajna. Zatim treba pripremiti činiju sa vodom, kao.za slavu, bosiljak, kadionicu, žar, tamjan i sveću.

Treba pripremiti i krsnicu. Krsnica je platno bele boje, veličine od jednog do jednog i po metra, u koje se dete uvija posle krštenja. Od te krsnice se potom detetu sašije košuljica, benkica ili jastučić za spavanje. Običaj je u nekim krajevima, da kad počne krštenje, dete se zavija u očevu belu košulju sve dok ne bude kršteno vodom. Bela košulja i krsnica simvolizuju nevinost, čednost i bezgrešnost, jer je bela boja simvol čistoće duhovne i telesne.

Voda kojom će se dete krstiti može se malo podgrejati, naročito u hladnim danima, da se dete ne bi prehladilo. Posle krštenja, voda se prosipa na mesto gde se ne gazi, ili se izlije uz neki kalem ili u cveće u kući.

Kosica koju sveštenik postriže pri krštenju, stavlja se u vosak, pa se i ona stavlja na neki kalem, ili se čuva u kući kao uspomena na ovaj veliki događaj u životu deteta. Sveća koja se pali na krštenju, takođe se čuva u kući kao draga uspomena.

Kurir.rs/Opanak.net