Apsolutno ne postoji epidemija raka u Srbiji. Nijedan ozbiljan stručnjak koji drži do sebe ne pominje epidemiju raka, izričit je u intervjuu za Kurir epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović.

profimedia0279422860.jpg
Foto: Profimedia


On ističe da su u prvih 15 godina ovog veka postojale male i očekivane varijacije u stopi obolevanja, s tim što je vrh za oba pola dostignut 2009. godine. Slično je i sa stopom umiranja. Posmatranje trenda ne ukazuje na bilo kakva značajna odstupanja ni moguća iznenađenja. Profesor epidemiologije u penziji je ovaj stav izneo kao jednu od ključnih poruka u knjizi "Istina o raku - učestalost, uzroci, sprečavanje". Od dodaje da su stope visoke i sve više kada se ignoriše starenje našeg stanovništva.


- Po istom kriterijumu, mi smo prvaci sveta po bezbednosti rađanja, a objašnjenje je jednostavno: sve manje je porođaja, pa i bolesti koje ih prate. To je prevarantski pristup koji služi manipulaciji, ali ga se ozbiljni i pošteni stručnjaci stide.


Da li je osiromašeni uranijum opasan po zdravlje?


- Uranijum je teški metal, poput olova, žive ili kadmijuma. Dakle, svakako je toksičan. Međutim, nijedna ugledna ustanova u svetu ne dovodi ga u vezu s rakom.


Skupština Srbije formirala je Komisiju za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije. Mnogi lekari u Srbiji tvrde da je upravo osiromašeni uranijum krivac za veliki broj pacijenata obolelih od raka. Da li se vi slažete sa tim stavovima ili ne?


- To tvrdi nekolicina lekara. Druga je stvar što su oni najglasniji i što im mediji pridaju najveću pažnju. Za pitanja faktora rizika, odnosno uzroka obolevanja nadležni su epidemiolozi, a oni su jednoglasno zaključili da: a) nema epidemije raka u Srbiji; b) ne postoje indicije da je uranijum - bilo da je obogaćen, prirodan ili osiromašen - na bilo koji način povezan s rakom; c) ružno je što pojedini lekari krivotvore podatke o raku i plaše narod. Ove stavove jednoglasno su podržali krajem prošle godine Predsedništvo i Skupština Srpskog lekarskog društva.

0207epa.jpg
Foto: EPA


U presudama italijanskih vojnika koji su tužili ministarstvo odbrane Italije utvrđena je uzročno-posledična veza njihovog boravka u BiH i na Kosmetu i kancera. Da li mislite da će naša komisija uspeti da dokaže povezanost osiromašenog uranijuma i obolevanja?


- Vojnici su oboleli posle, a ne zbog boravka na Balkanu. Uzročno-posledične veze ne utvrđuju sudovi i političari, već naučnici. Iz naučne literature se jasno vidi da je rizik obolevanja od raka bio čak niži među 71.000 italijanskih vojnika stacioniranih na Balkanu nego među 114.000 njihovih parnjaka iz drugih italijanskih garnizona. Ne bih se kladio na šanse naše komisije da pobije sva višedecenijska istraživanja o delovanju uranijuma na zdravlje, da pokaže kako su mnoge hiljade naučnika šarlatani i da dezavuiše Međunarodnu agenciju za istraživanje raka, Svetsku zdravstvenu organizaciju i niz drugih respektabilnih ustanova.


Kasno se javljamo lekaru


Srbija u vrhu smrtnosti od raka

Na kom mestu se Srbija nalazi na listi evropskih zemalja po obolevanju od raka, a na kom po umiranju?


- Po obolevanju smo bili na neupadljivom 18. mestu među 40 zemalja. Nažalost, po umiranju smo na visokom drugom mestu. Ovaj potonji podatak ukazuje samo na dve stvari: kasno se javljamo lekaru i lečenje nam nije na zapadnoevropskom nivou.


Uzroci obolevanja


Najveći uticaj ima pušenje

Šta su najčešći uzroci obolevanja od raka, zbog čega imamo toliko veliki broj obolelih od kancera?


- Između pet i 10 odsto malignih tumora uslovljeno je nasleđem. Postoji i jedan broj tumora nastao greškom pri deobi ćelija. Međutim, u nastanku raka dominiraju spoljašnji činioci, naše navike i način života. Smatra se da među tim činiocima daleko najveći značaj ima pušenje, odgovorno za oko 33 odsto obolevanja. Slede gojaznost (20%) i infekcije (16%). Sa po pet odsto učestvuju ishrana, fizička neaktivnost, profesionalna izloženost i nepoznati faktori. Udeo alkohola i reproduktivnih činilaca (rađanje, dojenje itd.) iznosi po tri odsto. Na dnu liste su ultraljubičasti zraci (sunčanje, kvarc-lampe) i jonizujuća zračenja (2%), zagađenje životne sredine (2%) i propisani lekovi (1%).

Kurir.rs/ Mina Branković/ Foto: Printscreen, Profimedia, EPA

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: