DIREKTORKA LAZE LAZAREVIĆA IVANA STAŠEVIĆ KARLIČIĆ: Srbi najviše pate od depresije, evo kada treba da se obratite psihologu

Više od 400.000 građana Srbije je bar u nekom trenutku života imalo problem s depresijom, svaka peta žena i svaki deseti muškarac doživi bar jednu depresivnu epizodu, a najmlađi pacijent Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" imao je samo 14 godina.

- Broj pacijenata s psihičkim problemima ne raste tako rapidno kao što izgleda, učestalost mentalnih poremećaja u Srbiji je ista ili slična kao u razvijenim zemljama. Povećanju registrovanog broja osoba s mentalnim smetnjama doprinosi veći broj javljanja psihijatru zbog stalnog rada i težnje celog zdravstvenog sistema da destigmatizuje osobe s mentalnim smetnjama.

S kojim dijagnozama vam se ljudi najčešće obraćaju?
- Mi smo jedina dežurna psihijatrijska klinika u Beogradu koja radi 24 sata 365 dana u godini i jedina referentna ustanova za urgentnu psihijatriju. Hitna služba Klinike zbrinjava akutne i naglo nastale psihotične poremećaje i ljude koji kao takvi ugrožavaju svoj ili tuđi život. U ogromnom broju zbrinjavamo poremećaje raspoloženja: depresiju, anksiozne i sa stresom povezane poremećaje, demenciju, poremećaje spavanja i ponašanja kod adolescenata. Najmlađi pacijent Klinike imao je svega 14 godina.

Kada građani treba da se obrate psihijatru ili psihologu?
- Svaki osećaj diskomfora koji se manifestuje kao stalni osećaj napetosti, treme, iščekivanja, lošeg raspoloženja, slabog spavanja, slabog apetita, nesposobnosti da se doživi životna radost, može biti znak da vam je potrebna pomoć profesionalca. Važno je znati da nisu svi kratkotrajni poremećaji raspoloženja, volje i napetosti zaista i bolest koju treba lečiti. Čitav mozaik simptoma koji traju bar dve nedelje i pri tom ozbiljno narušavaju kvalitet života su skup kriterijuma koji definiše depresiju.

Koliko zloupotreba sedativa ili antidepresiva, koje ljudi masovno uzima na svoju ruku, može da naškodi psihičkom zdravlju?
- U Srbiji se, nažalost, i dalje najviše propisuju sedativni lekovi, a apsurdno je da ih najmanje propisuju sami psihijatri. Jedan od razloga je svakako stigmatizacija psihijatrije uopšte. U celom svetu, pa tako i kod nas, još uvek je tabu ići kod psihijatra. Ljudi imaju predrasude da će na taj način biti etiketirani kao manje vredni, slabi i invalidizirani. Građani ove lekove treba da uzimaju samo uz savet psihijatra, jer u suprotnom mogu ugroziti sopstveno zdravlje. Ali niko ne treba da brine zbog porasta upotrebe antidepresiva, jer su to jedini lekovi koji mogu lečiti i izlečiti depresivni poremećaj, koji ima biološku osnovu.

Na svetskom nivou
U petak se otvara Muzej psihijatrije

Drugi po redu Nacionalni kongres bolničke psihijatrije s međunarodnim učešćem u organizacije Klinike "Dr Laza Lazarević" održava se od 10. do 12. oktobra u Madlenijanumu, a učestvovaće najeminentniji stručnjaci iz oblasti psihijatrije, dok će specijalni gost biti najčuveniji svetski stručnjak iz oblasti psihofarmakologije, dr Štiven Štal.

- Velika čast za nas je što smo okupili toliko stručnjaka na jednom mestu i što je toliko interesovanje za našu školu urgentne psihijatrije. U petak ćemo otvoriti vrata i prvog srpskog muzeja psihijatrije u Doktorovoj kuli. Istorija psihijatrije je umnogome i istorija ove zemlje, jer su kroz našu ustanovu prošle mnoge eminentne ličnosti, ne samo kao pacijenti već i kao ljudi koji su se sklanjali od ratnih zbivanja, politički progona... Zgrada Doktorove kule je bila prva psihijatrijska bolnica na Balkanu i jedina slobodna teritorija u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata.

Kurir.rs/Jelena Pronić