BEOGRAD - Tradicionalni Festival nauke biće održan od 29. novembra do 2. decembra na Beogradskom sajmu, gde će na 6.500 kvadrata okupiti više od 60 naučnih i obrazovnih institucija iz Srbije i 600 naučnika i demonstratora.

Slogan 12. festivala je "Zemlja budućnosti", a koordinatorka festivala Marija Pavlović kaže da je želja organizatora manifestacije da motiviše posetioce da se pozabave time kako da sačuvamo planetu.

sajam-nauke-foto-filip-plavcic-dec-2016-222.jpg
Filip Plavčić 

"Resursa je sve manje, na kraju ovog veka će nas biti preko 11 milijardi na planeti Zemlji i svi bi trebalo da razmislimo kako da budućnost učinimo boljom. Ove godine ćemo imati preko 600 komunikatora koji će nam pričati o tome", rekla je Pavlović.

Ona je posebno skrenula pažnju na održivi razvoj i najavila da će naučnici uz pomoć izložbi, radionica i šou programa pokazati na koji način bi trebalo da brinemo o prirodnim resursima, da upotrebimo tehnologiju i da vidimo kako da u sadšnjosti učinimo sve kako bi nam budućnost bila bolja.

Očekuje se veliki broj interaktivnih postavki, zanimljivljih radionica, eksplozivnih naučno-fantastičnih šou programa. Najavljen je dolazak ekipa iz sedam zemalja sa najnovijim naučnim trendovima, a sve sa željom da pokažu da za budućnost treba da se i zabrinemo, ali i da joj se radujemo zahvaljujući naučnim dostignućima i tehnologiji.

sajam-nauke-foto-filip-plavcic-dec-2016-3333.jpg
Filip Plavčić 

Sa svojim neverovatnim igralištem na kojem, uz malu pomoć reciklaže, novi život dobijaju stare i zaboravljene sprave za vežbanje, iz Španije stiže kolektiv "Gišot de Vuit", prvi put na festival dolazi češki fascinantni fizički teatar koji će pokazati kako spoj sasvim običnih kućnih predmeta i fizike može da dovede do eksperimenata koji ostavljaju mališane i njihove roditelje bez reči.

O tome kako roboti mogu da nas čuju i razumeju govoriće francuski naučnici iz Nacionalnog istraživačkog centra Inria, dok će francuska grupa umetnika "Inercija" nizom akrobatskih nastupa pomerati granice mogućeg.

Festival će ugostiti i naučni centar AHHAA iz Estonije, poznatog američkog neuronaučnika Grega Gejdža, poljski tandem Heveliuze Nauki, tim naučnika sa Univerziteta u Beču predvođene umetnikom Bogomirom Doringerom.

Glavni programski koodrinator festivala Nenad Zarić najavio je postavke koje se tiču veštačke inteligencije, virtuelne realnosti, novih tehnologija, povratku života u divljini, različitih vrsta transporta, zaštite životne sredine.

"Pitajte hemičare zašto je voda moneta budućnosti, zašto ćemo trgovati vodom u jednom trenutku, pitajte fiziko-hemičare na kojoi način možemo da iskoristimo potencijal ugljenika na mnogo bolji način, predstavnike Mašinskog fakulteta koja je budućnost u brodogradnji i materijalaima, stručnjake iz Biološko-istraživačkog društva "Josif Pančić" kako možemo živeti u prirodi", poručio je Zarić.

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Filip Plavčić)