KOME SVE IDU PARE OD ĐAČKIH EKSKURZIJA: Svi se ugrade, a roditelji plaćaju papreno

Pred polazak na rekreativnu detetu treba da se spakuju sapun, papirne i vlažne maramice, toalet papir, plastične čaše za vodu. Tu su i četkica i pasta za zube, kreme za sunce... Naravno deci se daje i džeparac...

Duži boravci, odnosno sedam dana rekreativne nastave na Goču treba platiti 23.400 dinara, u Orašcu 22.500 dinara, pišu Večernje novosti.

Za trodnevni izlet starijih osnovaca na Taru, na primer, mora se izdvojiti 11.800 dinara. Ako iz unutrašnjosti Srbije dete putuje u Suboticu gde će prenoćiti jednu noć, to košta 9.100 dinara.

- Pred polazak na rekreativnu nastavu detetu treba da se spakuju sapun, papirne i vlažne maramice, toalet papir, plastične čaše za vodu. Tu su i četkica i pasta za zube, kreme za sunce - kaže jedna mama koja se javila toj redakciji.

Naravno deci se daje i džeparac, a o iznosu se dogovore roditelji. To je obično 2.000 dinara. Cena putovanja je ogromna, i roditelji smatraju da je ono što deca za njega dobijaju - skromno.

- Postoji čitav lanac usluga i svi u tom lancu moraju da budu plaćeni - kaže za Novosti Aleksandar Seničić direktor JUTA.

- Lekar mora da bude prisutan sve vreme. Retko koji objekat ima svog lekara, pa on mora da se plati, a cena je od 50 do 100 evra dnevno. Obavezan je pratilac grupe u autobusu, koji košta 20 evra, kao i rekreator, kome se daje 20 ili 30 evra dnevno. Tu je i prevoz, a cena zavisi od destinacije. Nastavnicima obično ide 5.000 dinara po detetu. Nastavnici, rekreatori i pratioci plaćaju se po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, gde je porez čak 57 odsto.

Najmanju zaradu imaju turističke agenicije, ne više od sedam odsto.

Kada se sve rasporedi, kaže Seničić, računica izgleda ovako:

- Na hotel ide 50 odsto novca, 20 odsto na prevoz, 30 odsto su ostali troškovi, a agenciji ostaje između šest i sedam odsto. Rekreativnu nastavu, ističe naš sagovornik, poskupljuju i gratis mesta, jer veliki broj škola neku decu vodi besplatno.

- To ne plaća država, a hotel ta mesta ne priznaje, što znači da neko mora da ih plati - ističe naš sagvornik.

S druge strane, za direktore škola organizovanje ovakvih putovanja vrlo često predstavlja noćnu moru i oni jedva čekaju da Ministarstvo prosvete donese pravilnik kojim će se ova oblast regulisati.

- Cene su ogromne, i znamo kako se živi od toga i ko se ograđuje u tu cenu - kaže Natalija Matić, direktorka OŠ “Veselin Masleša“: "Ovaj problem se godinama rešava i mi jedva čekamo da Ministarstvo prosvete donese pravilnik, a kojim će sve biti propisano. Društvo direktora godinama je pokušavalo da nađe rešenje, ali nismo uspeli".

Kao jedan od problema ona navodi i reakcije roditelja koji se dele u dve grupe - one koji imaju i mogu da plate, pa insistiraju na eksurzijama, i one koji i ne mogu da plate. Problem su, kaže ona, i javne nabavke koje u ovom slučaju nisu primenjive na roditeljski dinar.

Velike dnevnice, velika odgovornost

Što se tiče visine dnevnice za nastavnike, direktorka kaže:

- Ako su dnevnice velike, i odgovornost je velika. Ali ni to pitanje niko nije pokušao da reši. Ne može se jednako platiti dnevnica kada je nastavnik sa decom osam sati i kada je sa njima 24 sata. On o njima brine od momenta kada uđu u autobus do momenta kada se vrate kući.

Aleksandar Seničić kaže da bi cene ekskurzija mogle da budu manje ukoliko bi se država odrekla poreza na ugovore, koji iznosi 57,5 posto.

- Takođe, država bi mogla da subvencioniše putovanja po Srbiji, da škola aplicira za subvenciju i tako bi trošak bio manji, a roditelji bi radije birali putovanje po Srbiji nego po inostranstvu.

(Kurir.rs/Večernje novosti/Blic/Foto: Marina Lopičić)