PREDSTAVLJEN 20. TOM KAPITALNOG REČNIKA SRPSKO-HRVATSKOG JEZIKA: Od Vuka Karadžića do pi-sija i pirsinga!

BEČ - U svečanoj dvorani bečkog Univerziteta sinoć je održana svečana akademija povodom 200. godišnjice od izdavanja srpsko-nemačkog rečnika -

Ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić istakao je da je Vuk Karadžić postavio visoku lestvicu svog rada, koja danas, u eri brzog saznanja i slabog znanja, retko ko može da dosegne.

"Da je napisao samo ovaj rečnik zaslužio bi da bude cenjen u istoriji srpskog naroda", podvukao je on. Rodić je kazao da je Vuk za života posetio mnoge zemlje, upoznao mnoge narode, ali da je uvek bio privržen Srbiji kao svojoj domovini, čak i kada su ga odbacivali.

Istovremeno je podsetio da je bio diplomata kome bi i danas zavideli u Beogradu i Beču, da je bio mudar Srbin koji je znao da ceni prijatelje, ali i beskrajno tvrdoglav kada je trebalo da brani svoju ideju.

Svečanost, u organizaciji Ambasade Srbije i Instituta za slavistiku bečkog univerziteta, otvorio je vicedekan Sstefan Miler koji je istakao da je Vuk Karadžić ovim delom ušao u istoriju, i da ne treba zaboraviti da pored nacionalnog značaja rečnik ima i inovativne aspekte jezičke nauke.

Miler je ukazao da je Vuk bio u kontaktu sa Jakobom Grimom, koji je sa bratom Vilhelmom radio na nemačkom rečniku, ali, za razliku od njih, koji su umrli pre okončanja svog dela, reformator srpskog jezika je svoje završio.

Prof.dr Gerhard Neveklovski ukazao je da su dela Vuka Karadžića štampana u Beču, u manastiru mehitarista, čiji je iguman prisustvovao svečanoj akademiji.

"Početak delovanja Vuka Karadžića je bio odlučujući period za sudbinu srpskog jezika. Istvremeno on bez Jerneja Kopitara ne bi bio što je kasnije bio. Kopitar je Vuka podstakao da zapisuje srpske narodne pesme, izradi gramatiku, a i rečnik na osnovu jezika kojim je govorio tada srpski narod.

Kopitar, koji je bio Slovenac, smatrao je da jezk kojim su govorili stanovnici gradova nije pravi, jer je mešavina sa nekim drugim jezicima, zbog čega je i Vuku savetovao da se posveti govoru seljaka.

Do tada se koristilo u Srbiji slaveno-srpsko pismo, nenormirana mešavina, koju većina Srbija nije mogla da primeni. Vukovim delom Srbi su dobili jasan jezik, sa pravilima, gramatikom, fonetskim pravopisom. To je bilo značajno za alfabetizaciju društva", objasnio je on.

Rečnik, kako je dodao, je rezultat saradnje dva prijatelja, koji je imao dalekosežne posledice po južnoslovenske narode.

O značaju Vuka Karadžića govorili su i prof. Fedor Poljakov sa Insitituta za slavistiku, prof. dr Gabriela Ssuber sa nemačkog univerziteta Jena, te i upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima na Filološkom fakultetu u Beogradu prof. dr Boško Suvajdžić koji je podsetio da je Vuk Karadžića još 1813. počeo da skuplja reči iz naroda, i naglasio da je "Srpski rječnik" živa starina srpskog naroda.

Prof. dr Miloš Okuka sa Univerziteta u Minhenu kazao je da je Vuk oposao jezik kojim je govorio narod tog doba i da je zbog toga dao veliki doprinos srpskom jeziku, a prof. dr Marija Mitrović iz Trsta ukazala je na značaj Jerneja Kopitara ističući da je puno učinio ne samo za srpsku, već i grčku, albansku, mađarsku, rumunsku kulturu ohrabrivši mlade kolege iz celog regiona da se posvete svojoj kulturi i tradiciji.

"Spoznao je da literatura naroda ne može da se razvija dok se koristi veštački slavensko-srpski jezik. Jedina budućnost literature je u jeziku kojim se govori. Srpska kultura mora biti zahvalna dalekovidosti Kopitara, jer je on prepoznao pravi put, znao kuda vodi jezička politika", istakla je ona zajedno sa prof. dr Katjom Ssturm-Ssnabel iz Beča.

Ministar savetnik u Ambasadi Srbije Goran Bradić rekao je da svakog dana prolazi, na putu do radnog mesta, pored kuće u kojoj je živeo Vuk Karadžić i da se pita kako je čovek bez ikakve podrške uspeo da ostvari sve što je učinio.

Podvukao je austrijsko-slovenačke-srpske veze, rekavši da su one bile važne u prošlosti, ali danas, pre svega ekonomske, od još većeg značaja.

"Danas nam treba više nego ikada evropski rečnik i evropski jedinstveni jezik, kako bi odgovorili na razne izazove, kako na Balkanu, tako i Evropi“, kazao je on.

Direktorka lozničkog Centra za kulturu "Vuk Karadžić" Dajana Đedović govorila je o Tršcihu, mestu koje svoju znamenitost duguje reformatoru srpskog jezika.

Studenti profesorke na institutu za Slavistiu Gordane Ilić-Marković, odeveni kao u 19.veku, kada je živeo i stvarao Vuk, predstavljali su značajne ličnosti koje su bile deo života reformatora srpskog jezika, a u programu učestvovali su i muzičari Dragan Djedović, Radmilo Petrović, Vedrana Kovač i Netasa Jošić, koji su izveli stare srpske pesme, od kojih su neke prevedene na nemački i ruski.

Predstavljen 20. tom kapitalnog Rečnika srpskohrvatskog jezika

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti juče je promovisan 20. tom kapitalnog izdanja Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, u javnosti poznatog i kao - Rečnik SANU, pišu Večernje novosti.

- Danas je u SANU mali praznik. Jedna od neupitnih dužnosti Akademije je briga o srpskom jeziku, a u okviru te dužnosti već jako dugo po važnosti se ističe napor na izradi rečnika. Ovaj napor ne prolazi bez kritika i osporavanja, ali danas kada promovišemo 20. tom rečnika neizbežno govorimo o prazniku ljudi koji su radili na njemu i prazniku naše kuće - poručio je juče predsednik SANU Vladimir Kostić pred punom salom Akademije.

Najnoviji tom ima 9.370 odrednica, a počinje rečju "petogodan", a završava sa "pogdegod". Na video-bimu smenjivale su se odrednice iz Vukovog Rječnika i poredile sa istim rečima opisanim u novom izdanju SANU.

- Kada se počinjalo sa izradom rečnika bilo je predviđeno da on ima 20 tomova i oko 350.000 reči. Do danas je obrađeno oko 251.000 reči. Ostalo je da se obradi bar još toliko reči, a za njihovu obradu je predviđeno još 15 tomova - kazala je Rada Stijović, predsednica Uređivačkog odbora.

Po njenim rečima, povećanje obima rečnika proisteklo je iz povećanja obima građe. - Sve vreme rečnička građa se osavremenjuje, bogati novim rečima i izvorima. U 20. tomu se nalaze reči zabeležene pre više od dva veka, kao pridev plačevan, ali se nalaze i reči sa potvrdom iz 21. veka, kao pi-si i pirsing - objasnila je Stijovićeva.

(Kurir.rs/Tanjug/Večernje novosti/Foto: AP)