ZA 2.400 MALIŠANA U SRBIJI NEMA SPASA: Žele da poslednje dane provedu među svojima, ali im se patnja mora ublažiti
BEOGRAD - Ne postoje precizni podaci, ali se procenjuje da u Srbiji ima između 1.500 i 2.400 dece kojima je potrebno palijativno zbrinjavanje, istaknuto je danas na prvom Kongresu za pedijatrijsko palijativno zbrinjavanje održanom u Institutu za majku i dete.
Upravnik Pedijatrijske klinike u Institutu za majku i dete dr Vladislav Vukomanović kaže da je prepuna sala u kojoj se održava skup ohrabruijući znak da naša zemlja prepoznaje taj segment zdravstvenog zbrinjavanja i zdravstvene nege kao veoma važan.
"U Srbiji prema nekim podacima postoji izmenju 1.500 i 2.400 dece kojima je potrebno palijativno zbrinajvanje. Uslove je neophodno ostvariti na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite", rekao je Vukomanović.
On je dodao da je cilj palijativnog zbrinjavanja da se obezbede svi uslovi da bolesnici sa najtežim obolenjima, kojima je neposredno ugrožen život, provedu najveći deo vremena u svojoj kući u okruženju svoje porodice. Vukomanović kaže da je u Institutu za majku i dete trenutno 17 ili 18 pacijenata koji su za palijativno zbrinjavanje.
"I bolesnici sa teškim hemato-onkološkim obolenjima spadaju u grupu za palijativno zbrinjavanje, ali na sreću veliki deo te dece se može na kraju izlečiti", naglasio je on.
Doktorka Slavica Ostojić kaže da je sa napretkom medicine sve uspešnije leče teške bolesti kod dece i adolescenata i da je smrtnost sve manja.
"Međutim, sve je više bolesnika koji boluju od teških neizlečivih bolesti i sa produženim životnim vekom. Neophodno je da se pobrinemo da kvalitet života te dece i njihovih porodica bude što bolji", naglasila je ona na skupu.
Pre dve godine (2016.) objavljen je nacionalni program za palijativno zbrinjavanje dece u Srbiji. Formirana je radna grupa Ministarstva zdravlja za palijativno zbrinjavanje dece sa ciljem da se ubrza implementacija palijativnog zbrinj
Do skora je palijativna nega bila fokusirana uglavnom na potrebe starijih pacijenata koji boluju od neizlečivih bolesti, dok su potrebe dece za tom vrstom nege bile previđene.
"To se menja u poslednjih nekolo godina u svetu pa i u Srbiji. Palijativno zbrinjavanje dece je bazirano na istim principima kao i kod odraslih osoba, moraju se respektovati različitosti i specifičnosti potrebe deca i njihovih roditelja", pojašnjava Vukomanović.
Podseća da porodica želi, ali i njihovo teško bolesno dete bude zbrinuto u kućnim uslovima okružen najmilijima, ali i da teško bolesna deca žele da ostanu kod kuće.
Praksa pedijatrijske palijativne nege počinje sistemski da se razvija sedamdesetih godina prošlog veka. Ustanovljena je sa ciljem da se smanji patnja teških bolesnika i njegove porodice i obezbedi najbolji kvalitet nege tokom života i u periodu umiranja.
Predviđeno je da Kongresi pedijatrijske palijativne medicine budu održani jednom u dve godine sa ciljem da se razmene domaća i internacionalna iskustva o novim saznanjima što se tiče pedijatrijskog palijativog zbrinjavanja.
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Tanjug/Filip Krainčanić)
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)