OVO SU POSLEDICE USVAJANJA ZAKONA O PREVOZU PUTNIKA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU: Fiksiranje cene taksija, utvrđivanje broja vozila, teritorijalna ograničenost....

Osam IT organizacija pre deset dana je ponovo uputilo dopis, ali ovog puta poslanicima Narodne skupštine. U njemu su skrenuli pažnju na stavove domaćeg IT sektora po ovom pitanju i pozvali na glasanje protiv usvajanja predloženih izmena i dopuna Zakona i formiranje nove radne grupe sa predstavnicima IT sektora

Istih osam IT organizacija pre deset dana je ponovo uputilo dopis, ali ovog puta poslanicima Narodne skupštine. U njemu su skrenuli pažnju na stavove domaćeg IT sektora po ovom pitanju i pozvali na glasanje protiv usvajanja predloženih izmena i dopuna Zakona i formiranje nove radne grupe sa predstavnicima IT sektora.

Pored toga, Inicijativa Digitalna Srbija je svim poslaničkim grupama u Parlamentu uputila predloge amandmana na nacrt zakona.

Gušenje konkurencije i inovacije

Sporni delovi Zakona tiču se fiksiranja minimalne cene usluga, određivanja optimalnog broja vozila i uopšte propisivanja nekorektnih uslova pod kojima je moguće obavljati uslugu taksiranja. Sam Zakon je i u suprotnosti sa nekim postojećim zakonima i strateškim dokumentima Vlade.

Već pomenuto fiksiranje cene, utvrđivanje broja taksi vozila, teritorijalna ograničenost pružanja taksi prevoza i stroži uslovi za ulazak na tržište u suprotnosti su sa Zakonom o konkurenciji.

Novi Zakon takođe predviđa da preduzetnik ispunjava uslov za obavljanje usluge taksiranja ako na teritoriji jedinice lokalne samouprave koja izdaje odobrenje ima sedište i prebivalište najmanje godinu dana, što se kosi sa Ustavom zagarantovanim pravom na rad. A u kontekstu digitalizacije tradicionalnih industrija posebno zabrinjava definisanje taksimetra kao jedinog mogućeg načina za određivanje cene.

Upada u oči i to što će se za taksi vozače i vozila koji su u trenutku stupanja na snagu Zakona aktivni automatski smatrati da ispunjavaju uslove za obavljanje delatnosti.

Što se tiče limo-servisa, koji do sada nije bio definisan u okviru Zakona o saobraćaju, novim Zakonom je uvršten u usluge taksi prevoza. Odnosno, osim što su sada postavljeni novi uslovi za obavljanje ove delatnosti — u smislu karakteristika vozila, mogućnosti angažovanja isključivo u turističke svrhe, ograničavanja trajanja vožnje na minimum tri sata i sl, pružanje usluge limo-servisa proglašeno je za javni prevoz.

Pri tome ovo je učinjeno pod izgovorom povećanja bezbednosti, a da pružaoci usluge nisu dobili pogodnosti koje inače ima javni prevoz (žuta traka, preuzimanje putnika na označenim stajalištima, povraćaj akcize na gorivo itd.).

Sve ovo su samo neki od primera iz kojih je vidljivo da zakon ograničava učesnike na tržištu u pogledu mogućnosti da taksiraju u drugim gradovima, ne ostavlja prostor za uvođenje drugačijih poslovnih modela, ugrožava slobodu ulaska na tržište, nepovoljno utiče na cenovnu konkurenciju, tehnološki razvoj i inovacije.

Bez glasa predstavnika IT sektora

Osim problematične prirode novog Zakona, jednako je problematičan i jednostran pristup problemu i odsustvo javne rasprave. Uprkos tome što su Ministarstvu u nekoliko navrata otvoreno ponudili pomoć, predstavnici IT-ja nisu dobili mogućnost da učestvuju u formalnom oblikovanju predloga ovog zakona kroz učešće u radnoj grupi.

Povodom izjave da je IT zajednica konsultovana i da su na sastanku u Ministarstvu IT-evci sami priznali da „ne znaju ništa o transportu putnika” koju je prošle nedelje za Dnevnik televizije N1 (20:50) dao pomoćnik ministra za drumski saobraćaj Saša Stojanović, reagovali su predstavnici onih koji se protive usvajanju izmena Zakona. Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog ICT Clustera koji je prisustvovao rečenom sastanku, za Startit je rekao da je sastanak od 9. avgusta koji pomoćnik ministra pominje očigledno bio iznuđen medijskom kampanjom IT zajenice, te da je Stojanović tom prilikom nastupio sa nadmoćne pozicije nekoga ko će da objasni IT zajednici da se ne razume u transport i da je „instrumentalizovana od strane nekih interesa:

- Naš zapisnik sa ovog sastanka obiluje slikovitim izjavama gospodina Stojanovića. Na početku je objasnio da u pripremama novih zakonskih propisa „mi nećemo nikog da pozivamo, a mesto IT-ja u transportu nisam ni video“. Nonšalantno je izjavio da su teze koje je IT sektor izneo u javnosti "glupe", ali i to da on lično nije „dovoljno tehnološki obrazovan da bih sa vama razgovarao na tom nivou i da imam samo opšta znanja“.

To mu ipak nije smetalo da doda: "Mi smo daleko od digitalizacije i konkurentnosti, sa ovakvim retrogradnim sistemom razmene podataka i voljom većine ministarstava da se zadrži status quo. Mi vapimo za softverskim rešenjima koja bi nam omogućila da radimo svoj posao! Već četiri godine pokušavamo da se softverski povežemo sa carinom - zaključivši na kraju da je to nemoguće jer „ne postoje tehnički kapaciteti na nivou Vlade RS da ministarstva budu povezana i umrežena - rekao je Šolaja.

Predstaviti takav sastanak kao doprinos IT zajednice u pravljenju predloga zakonskog akta je neozbiljno, čak i za ovakve državne službenike koji očigledno ne vole da im se neko meša u posao.

Sa druge strane, u dokumentu Analize efekata zakona koji je objavljen na sajtu Vlade napominje se da su sve interesne strane bile uključene u proces sastavljanja zakona, iako je iz odmah potom navedenih članova Radne grupe, jasno da to nije tačno.

Pored predstavnika Ministarstva i Kabineta predsednice Vlade, u sastavu Radne grupe bili su i predstavnici četiri sekretarijata grada Beograda (za saobraćaj, javni prevoz, inspekcijske poslove i poslove komunalne policije), Inspekcije za puteve i saobraćaj grada Novog Sada, kao i taksi prevoznici iz nekoliko saveza, udruženja i sindikata taksi vozača i autoprevoznika Srbije.

Ignorisanjem predloga predstavnika domaće IT industrije i usvajanjem ovakvog Zakona država je poslala poruku da ne haje za konkurenciju i digitalizaciju, već je nedvosmisleno stala iza načina poslovanja koji ne ide u korak sa tehnološkim promenama i potrebama korisnika. Time je ohrabrila one koji već učestvuju na tržištu prevoza da ne inoviraju i nameću visoke cene korisnicima kojima se izbor prevoza sužava.

Nema tolerancije za nove poslovne modele

Krajnju štetu ovakvih izmena na kraju dana snose korisnici. Odredbama o fiksiranju cena i onemogućavanju digitalnih servisa, taksisti zadržavaju svoj zakonom utvrđeni kartel, dok se veštačko podizanje cene i troškovna neefikasnost svaljuje na krajnje korisnike. Pored toga, oni su ostavljeni bez alternative u kojoj cene nisu fiksirane i gde im je pružana slična usluga, ali bez prednosti javnog prevoza.

Ministarstvo je ostalo gluvo za signale sa tržišta koji jasno pokazuju da potreba za drugačijim vidom ovakve usluge postoji, čime smo vraćeni nekoliko koraka unazad u situaciju gde među taksistima ne postoji nikakav konkurentski pritisak, ni u smislu cene ni u smislu kvaliteta i gde se jasno stavlja do znanja da se novi, inovativni poslovni modeli neće tolerisati.