VIŠE OD POLA SRBA IMA VIŠAK KILOGRAMA: Samo četvrtina nije gojazna, a biće ih sve manje

Oko 58 odsto odraslih građana Srbije ima prekomernu telesnu masu, a 25 odsto njih je gojazno, dok su prognoze da će do 2020. čak 44 odsto muškaraca i 31 odsto žena biti gojazno. S obzirom na te podatke, Ministarstvo zdravlja pokrenulo je kampanju "Teži ravnoteži", koju podržavaju i kompanije Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) i koje slede preporuke Svetske zdravstvene organizacije o ograničavanju sadržaja šećeri, soli, zasićenih masti i trans-masnih kiselina u svojim proizvodima.

Sekretar Udruženja PKS Dimitrije Ivanović ukazao je da su društveno-odgovorne kompanije Bambi, Coca-Cola, Dr. Oetker, MARBO Product, Mars i Nestlé, članice Udruženja za prehrambenu industriju PKS, prepoznale značaj te kampanje i udružile svoje resurse i znanje sa ciljem da doprinesu daljem sistemskom rešavanju problema gojaznosti i radu na prevenciji tog izazova modernog društva.

"Navođenje nutritivnih i zdravstvenih izjava je propisano Zakonom, u Srbiji je taj propis na snazi od jula 2018. godine. Neophodno je da nutritivne i zdravstvene izjave na proizvodima budu zasnovane na naučnim činjenicama, i da predstavljaju proizvod tačno i iskreno", ukazao je Ivanović na drugoj edukativnoj radionici za medije u okviru kampanje.

Rukovodilac radne grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede, Branislav Raketić, predstavljajući novine koje donosi Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, istakao je da svi proizvodi moraju da imaju nutritivnu deklaraciju na kojoj su navedeni podaci o nivou šećera, soli, masti i ostalih vrednosti koje proizvod sadrži.

"Nutritivna deklaracija obavezna je za sve proizvode, uz određene izuzetke. Pooštrena je odgovornost svih u čijoj je nadležnosti deklarisanje hrane, a potrošači dobijaju informativniji izvor prilikom kupovine proizvoda, koji je za proizvođače dosta zahtevniji u odnosu na današnji Pravilnik", rekao je Raketić.

Profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, Budimka Novaković, istakla je da u Srbiji 58 odsto odraslog stanovništva ima prekomernu telesnu masu, a 25 odsto je gojazno.

Dodala je i da prema epidemiološkim prognozama, 2020. godine biće gojazno čak 44 odsto muškaraca i 31 odsto žena. Predstavnica Udruženja za prehrambenu industriju PKS u radnoj grupi za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u Ministarstvu poljoprivrede koja je pripremala novi pravilnik, Dragana Stikić, kaže da je nutritivno deklarisanje kao zakonska obaveza od polovine ove godine jedan od načina da se potrošačima pomogne u donošenju odluka pri izboru namirnica. Prema njenim rečima, zakonska obaveza je navođenje nutritivnih podataka za 100g odnosno 100 ml proizvoda, a dodatno tražene su i informacije za meru porcije, kao i procenat referentnog unosa.

Ponavljanje informacija na prednjoj strani pakovanja, objašnjava ona, dodatno pomaže potrošaču da napravi izbalansiran i odgovoran izbor, a proizvođačima je ostavljen izbor da u tablici prikažu unos nutrijenata od javno zdravstvenog interesa, kako bi svaki potrošač vrlo brzo mogao da prepozna koliko porcija proizvoda koji kupuje čini ukupan unos navedenih nutrijenata.

Dodaje i da neki od proizvođača idu i korak dalje, pa su te vrednosti označili bojama semafora (zelen, žuto, crveno), kako bi se odmah prepoznalo šta taj proizvod donosi organizmu i ukupnoj prehrani.

Stikić ukazuje da su pooštreni i standardi za reklamiranje hrane i pića, kako bi se osigurala zaštita dece, promovisao zdrav način života i podržali roditelji.

Zaključak današnjeg skupa bio je da odgovornost za balansiranu ishranu obavezuje kako proizvođače, tako i potrošače, a za rešavanje ključnih izazova neophodna je uska saradnja vladinih institucija, javnih zdravstvenih i društvenih organizacija i industrije, kao i društvenih organizacija.

(Kurir.rs/Tanjug)