DRAMATIČNO! TOPLA JESEN UDARA NA PRINOSE! Biće manji i do 30 odsto! Ratari zabrinuti!

Ratari lome mašine na tvrdoj zemlji i troše mnogo više goriva za setvu, a proizvodnja u pojedinim fabrikama zbog manjka vode manja je za trećinu

I ono što su s mukom posejali još pre mesec dana, samo sporadično je niklo, pa se polja crne umesto da su uveliko ozelenela. Toplo vreme pogoduje i glodarima i razvoju gljivičnih oboljenja, pa će sve ovo, kako poljoprivrednici očekuju, umanjiti prinos i do 30 odsto.

- Nenicanje i kašnjenje u razvoju semena odraziće se na broj biljaka. Pšenica sad bokori i u dobrim uslovima od jednog zrna bude više biljaka, a kad je zemlja suva, broj biljaka je manji. Posle mesec dana u zemlji seme je isto kao da nam je u vreći. Kad su uslovi dobri, za mesec dana polja pšenice su naveliko zelena, a sad je nikao samo poneki zeleni kvadrat, dok su ostala polja crna. Ne samo što toplo vreme i suša utiču na nicanje nego i na razlaganje aktivne materije u zemlji, koje je slabo bez dovoljno vlage. U zavisnosti od toga kakva će biti zima, to će sigurno da utiče na prinos čak i ako na proleće budu idealni uslovi. Prinos bi mogao da bude manji i do 30 odsto - kaže Miroslav Kiš, predsednik UO Asocijacije poljoprivrednika Srbije, i dodaje da, osim što visoke temperature isušuju ionako suvu zemlju, one pogoduju i razvoju oboljenja na biljkama.

Da je toplo vreme opteretilo radove u poljoprivredi, smatra i agroekonomista Milan Prostran.

- Teško se obavlja priprema zemljišta za setvu ozimih kultura pšenice, ječma, raži, ovsa, uljane repice. Tu su i neke krmne kulture. Kvalitet i obim obavljene setve su skromni i prilično nekvalitetni. Setva je bila vrlo skupa jer se zbog tvrde zemlje trošilo mnogo goriva, čija je cena bila visoka, troše se i rezervni delovi, pucaju mašine. To će sve imati uticaja na cenu jesenje setve. Bitno je da padne kiša da se može obaviti oranje i đubrenje zemljišta za prolećnu setvu, što se mora sad uraditi. Problema će biti i sa voćem, koje je počelo da cveta, a što jesenas procveta, sledeće godine neće roditi - ističe Prostran i dodaje da bi država morala da povede računa o robi na zalihama i da se ne zaleće sa izvozom.

Posledice suše uzimaju danak i u vodoprivredi, presušuju reke, obustavlja se transport velikim brodovima, što za posledicu ima i sve više cene goriva na pumpama.

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto:Shutterstock