TITO NIKADA NIJE IŠAO MAJCI NA GROB, A SVOJE DETE SAHRANIO JE TAJNO USRED NOĆI: Danas je sve zapušteno osim jednog groba gde piše Titova mama

Život Josipa Broza Tita i danas predstavlja veliku nepoznanicu, a manje je poznato i da su njegovi roditelji sahranjeni u Kupincu, kao i to da Tito nikad nije obišao to mesto.

Sahranjen usred noći dok su svi spavali

Pre više od 90 godina, u mrkloj noći, na groblju dvojica muškaraca kopala su malu raku - dovoljno veliku tek za mali kovčeg.

Nisu strahovali da će ih iko otkriti, celo selo je spavalo. Seljak Franjo Bistrica pomogao je prijatelju da napravi kovčeg i sad sa njim kopa raku na groblju.

Godina je 1920. dvojica muškaraca sahranjuju tek dva dana starog dečačića, sina Franjina prijatelja - Josipa Broza koji će kasnije u celome svetu postati poznat pod nadimkom Tito.

Dečaka nisu mogli legalno da sahrane. Nije bio kršten, a sveštenici nisu dopuštali da se nekršteno dete sahrani na groblju. Međutim, Tito se nije dao sprečiti. Sahranio je sina, ali nije obeležio njegov grob. Nekoliko dana pre došao je u Kupinec, selo kraj Jastrebarskog, gde su mu se roditelji doselili iz Kumrovca.

Titov otac Franjo dobio je kuću 1912. od banke za koju je radio, a koja je u Kupincu imala posed, većinom šumu u kojoj je Franjo bio lugar. Tito je došao iz Rusije, a s njim je došla i njegova prva supruga Pelagija.

U knjizi Vladimira Dedijera “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita” postoji Brozovo svedočanstvo o povratku.

"Stigao sam tamo jedne noći i našao oca i jednog od svoje braće kod večere. Kazali su mi da je moja majka Marija umrla 1918. Samo nekoliko sati kasnije, moja mi je žena rodila prvo dete, sina. Ali je on umro nakon dva dana", svedočio je Tito.

Ocu nikad nije oprostio vezu sa udovicom

Ipak, dok je Kumrovec i danas poznato rodno mesto Josipa Broza Tita, Kupinec je gotovo zaboravljen. Kamena ploča ispod koje leže kosti njegove majke Marije, oca Franje i sestre Tilde dobro je očuvana.

Za nju se brinu komunalci, a u Jugoslaviji su se brinuli vojnici Jugoslovenske narodne armije (JNA). Pažnju privlači očigledna razlika u vrednovanju pojedinih članova Titove porodice. Na vrhu ploče najvećim slovima piše “Titova mama”.

Međutim, Franju se na ploči ne oslovljava tatom nego ocem. Ništa čudno, zna li se da Tito ocu nikad nije oprostio vezu s jednom udovicom nakon majčine smrti.

Pitanjem da li u su tom grobu pravi roditelji bivšeg maršala bavio se i Vladimir Dedijer, koji je istražio nastanak i poreklo teorije o ruskom agentu koji je stao na čelo antifašističkog pokreta u Jugoslaviji.

Već 1941. o ruskom agentu Titu izveštavale su novine u Velikoj Britaniji i SAD-u. Izvor tih tvrdnji bio je Draža Mihailović. Tito se u septembru 1941. sastao s vođom četnika i baš nakon tog sastanka četnički je vođa počeo širiti tvrdnje kako Tito uopšte nije Jugosloven nego Rus. Rusi su Britancima tada javili da je teorija o njihovu agentu izmišljena, a onda su i saveznici Mihailovićeve informacije odbacili kao izmišljotine.

No, i danas je intrigantna priča o tome kako se zagorski seljak iz kumrovečkih magli otisnuo u svet. I njegov je život bio je zaista spektakularan, nimalo kumrovečki niti kupinečki. U drugoj polovini života oblačili su ga najbolji svetski stilisti, kao i suprugu Jovanku, njegovu ličku Pepeljugu, od koje je pod starost morao da pobegne... Sedela bi pored kamina svoje rezidencije u Užičkoj 15 i listala svetske modne magazine. S posebnim zanimanjem gledala bi u Diorove haljine, nove modele Nine Riči, Šanelove kostime, proučavala je najnovije frizerske trendove u svetu.

Uzela bi komad papira i olovku te nacrtala krojeve haljina koje je htela da ima. S modnih stranica ‘pokupila’ je i punđu koju više nije skidala i koju su godinama kopirale mnoge žene što su držale do svog imidža. Dve godine posle na protokolarnim susretima sa stranim državnicima Jovanka bi izgledala kao da je sišla s pariske modne piste.

Najfiniji i najskuplji štofovi, svila i čipka i brokat stizali bi iz Engleske i Francuske. Tito je obožavao lepa odijela, a bio je ponosan i kad bi njegova supruga zasenila ostale prve dame, nekad i kraljice. Želeo je da ona u svakoj prilici izgleda savršeno. Šezdeset godina posle radnici beogradskog Muzeja istorije pronašli su nikad viđene Jovankine fotografije na kojima čita magazine, njene skice s krojevima...

"Na policama kancelarije nekadašnje Titove rezidencije stajale su knjige koje su zapravo bile kutije, a u svakoj od njih nalazilo se od 100 do 150 fotografija. U više od 700 kožnih kutija u radnoj sobi Jovanke Broz fotografije su bile hronološki poređane, a na vrhu svake kutije stajao je njihov kratki opis. Pronašli smo ih čak 150.000, a prikazuju Brozove na protokolarnim putovanjima po svetu i to zlatnih pedesetih te šezdesetih godina prošlog veka. Da proučimo jednu kutiju trebalo nam je nedelju dana. Gledali smo kako su se oblačili i gde su sve bili. Jovanka se na putovanja po stranim državama presvlačila šest puta na dan", ispričala je ranije koautor izložbe Dušica Knežević, autor izložbe u Muzeju istorije.

(Kurir.rs/Express)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: