SAMO BOG ME JE SPASAO NAJGOREG! SESTRA NIJE BILA TE SREĆE! SAHRANILI SMO JE! Aleksandar je opisao pakao koji je prošao zbog SEKTE, a sve je počelo dok je četovao na jednom sajtu!
Uvereni smo da rad najopasnijih sekti poznajemo dovoljno da budemo bezbedni, ali nije uvek tako. Upravo o tome svedoči ispovest čoveka koji je postao žrtva jedne od sekti koje "rade" u Srbiji.
- Prvi kontakt sa njima sam imao preko četa jednog od domaćih portala, jer sam kao jako znatiželjno dete puno volje za kontaktima često posećivao domaće i strane četove kako bih razgovarao sa ljudima iz raznih delova zemlje i sveta. Stupio sam u kontakt jedne večeri sa jako prijatnom osobom koja je bila zainteresovana za moje probleme, a s obzirom da sam imao jako težak gubitak bliske osobe u tom trenutku mi je bio potreban razgovor sa nekim sa strane. Dogovorili smo se da se ponovo nađemo na istom četu, u određeno vreme i ta komunikacija je trajala nedeljama - podelio je sa pre godinu dana svoju priču Aleksandar P. iz Belog potoka.
Aleksandar je između ostalog ispričao i kako je lagano uvlačen u sektaške mahinacije navodeći da je ipak bilo najgore onda kada je zamalo zbog svega izgubio glavu.
- Sam Bog me je spasio od onog najgoreg! Onoga trenutka kada sam primetio da su na svojim pirovima na groblju hteli da mi ubace neke tablete u piće, za koje su tvrdili da je životinjska krv, znao sam da treba da se trgnem... Moja sestra nije bila te sreće. Prošle godine smo je sahranili. Skočila je sa sedmog sprata zgrade u kojoj je živela - ispričao je ovaj nesrećni čovek.
Progovorio je i o pretnjama koje je dobijao kada je pokušao da se izbavi iz kandži sekte:
- Pretnje su počele u trenutku kada sam prekinuo komunikaciju sa njima, moj problem je bio što sam bio previše uplašen, a usled svog tadašnjeg nivoa znanja i previše angažovan na njihovim "online" projektima i samim tim sam previše znao o njima, više nego što je i njima odgovaralo.
Krenuli su sa mejlovima preteće sadržine, u istim mejlovima mogao sam videti podatke o sebi i porodici koje su slali kako bi me uverili u ozbiljnost njihovih pretnji i poznavanju moje porodice. Nastavili su sa telefonskim pozivima, sećam se da sam prvi trčao do telefona ne želeći da se moja majka javi i čuje pretnje.
To je trajalo nedeljama sve dok nisam primetio da me prate. Čak sam i dobijao snimke i fotografije sebe kako se krećem po školi. Shvatio sam da više ne mogu da držim tu tajnu i da moram reći roditeljima šta se dešava - ispričao je on.
Kurir.rs/telegraf
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega