Građani Srbije azil najčešće traže u nemačkoj pokrajini Bavarska, jer je u toj pokrajini socijalna podrška i dalje najjača.

Međutim, svake godine po sporazumu o readmisiji iz Nemačke bude vraćeno od 1.500 do 2.000 naših građana, kojima je odbijen zahtev za azil.

Najranjiviju grupu ovih povratnika čini više od 80 odsto Roma koji se prilikom povratka susreću sa brojnimi kompleksnim problemima, koji pogađaju čitave porodice, a ne samo pojedinca.

Iz tog razloga, u Srbiji je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje uspostavljen "Nemački informativni centar za migracije", stručno obrazovanje i karijeru -DIMAK. Deo njihovih aktivnosti je da sve povratnike savetuje i informiše o mogućnostima zapošljavanja u Srbiji, pomaže da pokrenu sopstveni posao i prođu kroz neku od obuka.

Jedan od pozitivnih primera povratnika koji su uspešno prošli proceduru povratka je i Emiliano Pavković.

- Odrastao sam u jednoj siromašnoj porodici u Bojniku. Težak život u Srbiji nas je opredelio da krenemo put Nemačke 2010. godine sa nadom da obezbedimo bolji život. Moja porodica je verovala da možemo da ostanemo u Nemačkoj, ali smo deportovani 2016. Kao korisnik projekta Nemačke razvojne saradnje završio sam obuku za digitalni marketing. Nakon toga konkurisao sam i dobio podršku u opremi za pokretanje malog biznisa i u avgustu 2018. godine otvorio firmu koja se bavi digitalnim marketingom. Zahvaljujući nemačkoj Vladi moja porodica i ja imamo šansu za novi početak u Srbiji - kaže Emiliano.

emiliano-pavkovic.jpg
GIZ 

U programu DIMAK-a do sadaje je učestvovalo više od 370 povratnika, od strane partnerskih organizacija različite stručne obuke prošlo je 92 osobe, a 105 pojedinaca je primilo finansijsku podršku u opremi za pokretanje malog biznisa.

Olivera Pantović, nacionalna koordinatorka Programa Migracije za razvoj ispred nemačke organizacije GIZ kaže da se ulažu maksimalni napori da se dobvrovoljnim povratnicima omogući dostojanstven, stabilan i održiv povratak.

- Stvaramo nove šanse za njihov život u Srbiji. Zajedno sa našim partnerima u Srbiji savetujemo ih i informišemo o mogućnostima zapošljavanja, pomažemo da pokrenu sopstveni posao, prođu kroz neku obuku, reše stambeno pitanje. Cilj konferencije je da se tema readmisije i reintegracije vrati na "društvenu agendu" i da pokrene sve strukture u Srbiji, kako bi se povratnicima omogućila uspešna reintegracija, koja bi sprečila ilegalnu migraciju u zemlje Zapadne Evrope - kaže Pantović.

giz-2018..jpg
GIZ 

Direktorka sektora za podršku zapošljavanju Nacionalne službe za zapošljavanje, Neda Milanovic ističe važnost individualnog pristupa svim povratnicima.

- Poseban prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja dajemo teže zapošljivim kategorijama. Upravo u toj kategoriji značajno mesto zauzimaju povratnici po Sporazumu o readmisiji i poseban je izazov preduzimati aktivnosti koje mogu da ih na pravi način integrišu u tržiste rada.

Nama je na raspolaganju prilično široka lepeza programa i mera, od direktne subvencije poslodavcima za zapošljavanje ovih kategorija, prekoraznih motivacionih programa, do programa obrazovanja i obuka koji dovode do povećanja znanja, kompetencija i veština - kaže Milanović.

Ovim povodom je juče u Beogradu održana konferencija„RE:TURN Serbia" posvećena upravo reintegraciji povratnika po Sporazumu o readmisiji. Pored ucešća predstavnika Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje i Komesarijata za izbeglice i migracije, konferenciji su prisustvovali i brojni povratnici koji su prezentovali iskustva i ispričali svoju
priču o (re)integraciji u društvo.

Kurir.rs