IZ NEMAČKE SVAKE GODINE BUDE VRAĆENO 2.000 NAŠIH GRAĐANA: Evo kako se Emiliano Pavković iz Bojnika snašao kada su ga odbili za azil i deportovali u Srbiju

Građani Srbije azil najčešće traže u nemačkoj pokrajini Bavarska, jer je u toj pokrajini socijalna podrška i dalje najjača.

Najranjiviju grupu ovih povratnika čini više od 80 odsto Roma koji se prilikom povratka susreću sa brojnimi kompleksnim problemima, koji pogađaju čitave porodice, a ne samo pojedinca.

Iz tog razloga, u Srbiji je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje uspostavljen "Nemački informativni centar za migracije", stručno obrazovanje i karijeru -DIMAK. Deo njihovih aktivnosti je da sve povratnike savetuje i informiše o mogućnostima zapošljavanja u Srbiji, pomaže da pokrenu sopstveni posao i prođu kroz neku od obuka.

Jedan od pozitivnih primera povratnika koji su uspešno prošli proceduru povratka je i Emiliano Pavković.

- Odrastao sam u jednoj siromašnoj porodici u Bojniku. Težak život u Srbiji nas je opredelio da krenemo put Nemačke 2010. godine sa nadom da obezbedimo bolji život. Moja porodica je verovala da možemo da ostanemo u Nemačkoj, ali smo deportovani 2016. Kao korisnik projekta Nemačke razvojne saradnje završio sam obuku za digitalni marketing. Nakon toga konkurisao sam i dobio podršku u opremi za pokretanje malog biznisa i u avgustu 2018. godine otvorio firmu koja se bavi digitalnim marketingom. Zahvaljujući nemačkoj Vladi moja porodica i ja imamo šansu za novi početak u Srbiji - kaže Emiliano.

U programu DIMAK-a do sadaje je učestvovalo više od 370 povratnika, od strane partnerskih organizacija različite stručne obuke prošlo je 92 osobe, a 105 pojedinaca je primilo finansijsku podršku u opremi za pokretanje malog biznisa.

Olivera Pantović, nacionalna koordinatorka Programa Migracije za razvoj ispred nemačke organizacije GIZ kaže da se ulažu maksimalni napori da se dobvrovoljnim povratnicima omogući dostojanstven, stabilan i održiv povratak.

- Stvaramo nove šanse za njihov život u Srbiji. Zajedno sa našim partnerima u Srbiji savetujemo ih i informišemo o mogućnostima zapošljavanja, pomažemo da pokrenu sopstveni posao, prođu kroz neku obuku, reše stambeno pitanje. Cilj konferencije je da se tema readmisije i reintegracije vrati na "društvenu agendu" i da pokrene sve strukture u Srbiji, kako bi se povratnicima omogućila uspešna reintegracija, koja bi sprečila ilegalnu migraciju u zemlje Zapadne Evrope - kaže Pantović.

Direktorka sektora za podršku zapošljavanju Nacionalne službe za zapošljavanje, Neda Milanovic ističe važnost individualnog pristupa svim povratnicima.

- Poseban prioritet za uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja dajemo teže zapošljivim kategorijama. Upravo u toj kategoriji značajno mesto zauzimaju povratnici po Sporazumu o readmisiji i poseban je izazov preduzimati aktivnosti koje mogu da ih na pravi način integrišu u tržiste rada.

Nama je na raspolaganju prilično široka lepeza programa i mera, od direktne subvencije poslodavcima za zapošljavanje ovih kategorija, prekoraznih motivacionih programa, do programa obrazovanja i obuka koji dovode do povećanja znanja, kompetencija i veština - kaže Milanović.

Ovim povodom je juče u Beogradu održana konferencija„RE:TURN Serbia" posvećena upravo reintegraciji povratnika po Sporazumu o readmisiji. Pored ucešća predstavnika Ambasade Savezne Republike Nemačke u Beogradu, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje i Komesarijata za izbeglice i migracije, konferenciji su prisustvovali i brojni povratnici koji su prezentovali iskustva i ispričali svoju
priču o (re)integraciji u društvo.

Kurir.rs