TRAGEDIJA KOJA JE SPOJILA SRBE I JERMENE: 25.000 mrtvih u zemljotresu jačine 10 atomskih bombi! Cela posada srpskih vojnika poginula je noseći pomoć! ANTONOV EKSPLODIRAO PAR MINUTA PRE SLETANJA

Jedna od najvećih katastrofa koja je zadesila Jermeniju desila se pre 30 godina. U razornom zemljotresu 7. decembra 1988. godine u Spitaku i Lenjinakanu (današnji Gjumri), gradovima na severu tadašnje Sovjetske Republike Jermenije, stradalo je 25.000 ljudi, oko 140.000 postali su invalidi, a pola miliona ih je ostalo bez krova nad glavom.

Počasni konzul Srbije u Jermeniji Babken Simonjan kaže za Sputnjik da je u to vreme, kao književnik i prevodilac, bio član sovjetske delegacije koja je iz Moskve krenula 5. decembra za Beograd, a na dan zemljotresa, 7. decembra, stigla je u glavni grad Jugoslavije.

"Pratio sam kako se jugoslovenski avion, sa lekovima i medicinskom opremom, sprema da krene za Jermeniju sa skopskog aerodroma. Idućeg dana, nažalost, avion se srušio. Kažu da je izgoreo, ja to ne znam, niko ne zna ništa, pao je nedaleko od grada Oktemberijan, današnjeg Armavira. Nažalost, cela ekipa je poginula“, kaže Simonjan.

Čim su se stekli uslovi za transport humanitarne pomoći, jugoslovenski avion sa posadom od sedam članova (svi su bili Srbi) uzleteo je 11. decembra ka Jermeniji. Prilikom sletanja, 12. decembra pola sata posle ponoći, desio se kvar, došlo je do eksplozije i svih sedam članova posade je poginulo.

U avionskoj nesreći stradali su piloti, oficiri Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva Predrag Marinković i Vladimir Erčić, navigator Milenko Simić, mehaničari-letači Milan Mićić, Milisav Petrović, Boriša Mosurović i Jovan Zisov.

Na mestu nesreće Jermeni su podigli spomenik zahvalnosti nastradalim Srbima, a kao znak neraskidive veze sa Srbima iz Jermenije poslata su dva hačkara (jermenski naziv za krst u kamenu). Jedan je postavljen u Zemunskom parku ispred manastira Sv. Arhangela Gavrila, a drugi u Novom Sadu na mestu gde je bila jermenska crkva.

Udovica Milisava Petrovića, Mira Petrović, kaže za Sputnjik da porodicama nastradalih veoma mnogo znači pažnja Jermena i uverena je da nijedna zemlja na svetu ne bi pridala toliki značaj ljudima koji su stradali u nameri da im pomognu.

Ona će četvrti put otputovati u Jermeniju, a kaže da su prethodna tri puta porodice nastradalih dočekane na najvišem, državnom nivou. Prvi put, domaćin im je bio Savez žena SSSR-a i proveli su gotovo dve nedelje u Jermeniji.

„Tada su išli najbliži — žene, deca, roditelji. Za sedmogodišnjicu nesreće, jedan tamošnji privatnik je napravio velelepni spomenik i mi smo išli na otvaranje. Bio je prisutan i jedan naš pukovnik koji je sad u penziji. Išla su i rođena braća naših muževa, a ja sam imala sreću da mi je dva puta bio i dever, a i muževa majka je išla na sedmu godišnjicu“, priča nam Mira Petrović.

Tokom boravak u Jermeniji, članovi porodice nastradalih posetili su sve značajnije institucije u toj zemlji. Takođe, porodice nastradalih već decenijama i u Srbiji redovno primaju goste iz Jermenije koji dolaze da odaju poštu ljudima koji su poginuli pokušavajući da im pomognu posle katastrofe.

„Tu tragediju nam je ublažila njihova pažnja“, ističe Mira Petrović.

(Kurir.rs/Sputnjik)