Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije guslajući u Prizrenu pokazao kome gusle pripadaju, a Darko Tanasković ističe da je polemika rezultat negativnog upliva politike te da ni Turci nisu Srbima otimali gusle, a Crnogorci i Albanci sad zapeli "naše su, naše su"...

I dok se u javnosti vodi borba za gusle, mitroplit crnogorsko-primorski Amfilohije guslao je u Prizrenu na ručku povodom proslave 1.000 godina Eparhije raško-prizrenske, a sve je zabeležila Televizija Hram. Nije bio dostupan za komentar, ali je ranije na temu gusala izjavio:
- Gusle čuvaju lik i pamćenje ohristovljenog, osveštanog srpskog naroda. Gusle su nikle iz hramova, iz manastira, iz svetog putira, iz žezla crkvenoga, ispunjene tim pamćenjem pamte vekove. One čuvaju to pamćenje kao što ga i manastiri čuvaju.

Iako je Unesko na svoju listu stavio gusle kao deo srpske kulturne baštine, već deset dana se ne stišava bura i ludilo oko toga čije su! Crnogorci ne prestaju da kukaju, a zajedno su sa Albanijom, Hrvatskom i BiH podneli zahtev Unesku da se utvrdi da li gusle pripadaju vizantijskoj ili arapskoj kulturi. Odluka Uneska teško je pala i Albancima, a to se najbolje moglo videti u jednoj televizijskoj emisiji u kojoj je lautar Jonuz Delaj bukvalno zaplakao.

1012.jpg
Youtube printscreen/TV Hram 

gusle-foto-youtube-pt.jpg
Youtube Printscreen 

Darko Tanasković, koji je od 2014. do leta ove godine bio ambasador Srbije pri Unesku, podseća da ni Osmanlije nisu Srbima otimale gusle, kao i da je polemika koja se vodi u javnosti o tome čije su gusle rezultat negativnog upliva politike.

darko-tanaskovic-foto-beta--milan-obradovic-april-2014.jpg
Beta/Milan Obradović 


- Nepotrebno zaoštravanje pitanja pripadnosti gusala proizlazi iz pogrešnog shvatanja odnosa između nacionalnog identiteta na državnom i na etno-tradicionalnom planu. Rasprostranjeno je uverenje, naročito u političkim elitama nekih balkanskih zemalja, da se granice političke samosvojnosti moraju po svaku cenu ekskluzivistički poklapati sa prostorom kulturnog identiteta koji je istorijski oformljena etno-tradicionalna kategorija i samim tim pokriva širi geografski i ljudski prostor od aktuelnih državnonacionalnih granica. Osmanlije nisu bili zainteresovani za gusle jer nisu imali identitetske probleme sa Srbima - kaže Tanasković za Kurir.



Velibor Džomić
Niko im ne brani da daju doprinos

foto: Marina Lopičić

Protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, koroodinator pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, kaže da kulturne institucije u Crnoj Gori nisu toliko posvećivale pažnju guslama, ali da njima niko ne brani da i oni daju svoj doprinos u očuvanju gusala i naše epske tradicije:
- Od kada znam za sebe, znam za stih: "Gusle moje od javora suva, Srbin vas je kroz vekove čuva". Veliki broj srpskih epskih pesama je vezan upravo za gusle i za srpske guslare, oni jesu bili iz Crne Gore, ali nesporno je da su se nacionalno izjašnjavali kao Srbi kroz istoriju.


Predrag Marković
Crnogorci nemaju svoje pesme za gusle

foto: Dragana Udovičić

Istoričar Predrag Marković kaže za Kurir da Crnogorci i nemaju svojih pesama koje bi izvodili uz gusle.
- Instrument je u redu, ali šta će s repertoarom? Ako nađu više nesrpskih pesama od onih koje veličaju srpske junake i srpsku prošlost, onda tek mogu da gusle nazovu crnogorskim.

Kurir.rs/ MINA BRANKOVIĆ/ Foto: Tanjug Dragan Kujundžić, Beta/Milan Obradović, TV Hram, Marina Lopičić, Dragana Udovičić, Youtube Printscreen