Od početka godine je zabeležena 21 smrt na radu povodom kojih je inspekcija rada imala nadzor, a evidentirala je 697 teških, 55 lakih i 19 kolektivnih povreda, izjavio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Inspekcija je tokom ove godine obavila 813 nadzora povodom povreda na radu, a iz oblasti bezbednosti i zaštite na radu podnela je 1.341 prekršajnu i 34 krivične prijave, rako je Đorđević na predstavljanju godišnjih rezultata rada Ministarstva.

1210shutter-copy.jpg
Shutterstock 

Đorđević je, govoreći o radu "na crno", naveo da je inspekcija rada od početka godine do danas obavila 63.232 inspekcijska nadzora, 38 odsto više nego protekle godine i zatekla 15.722 neprijavljena radnika, što je 17 odsto manje u odnosu na 2017.

Podnete su 5.972 krivične prijave, ili 124 odsto više nego u 2017, 34 krivične (10 odsto više, a broj utvrđenih nelegalni firmi bio je 865, 18 odsto više, rekao je on.

Među radnicima zatečenim da rade "na crno", 12.500 je zasnovalo radni odnos, a od 865 "nelegalnih subjekata" 554 su registrovana, naglasio je Đorđević.

Nezaposlenost 11,3 odsto

Govoreći o nezaposlenosti, on je preneo da je ona trenutno 11,3 odsto, da je umesto planiranih 132.200, zaposleno 142.390, a da su od tog broja 89.562 novoprijavljeni radnici.

Prema Đorđevićevim podacima, u Srbiji je trenutno 548.878 nezaposlenih koji primaju razne naknade Nacionalne službe za zapošljavanje, što je 7,8 odsto od ukupnog broja stanovnika.

1008-shutter.jpg
Shutterstock 

Socijalnu pomoć prima 172.775 stanovnika (2,5 odsto stanovništva), dečji dodatak ima 384.451 (5,5 odsto), a korisnika boračkih penzija i nadoknada je nešto više od 30.000.

Đorđević je najavio da će od početka sledeće godine biti pušten u rad novi sajt Ministarstva, na kome će, pored ostalog, biti i "crna lista" - registar onih firmi koje krše zakone u toj oblasti, od nelegalnih staračkih domova do rada "na crno".

Predlog Ministarstvu finansija biće da takvi ne mogu da učestvovati na

tenderima koje raspisuje država, rekao je ministar.

Đorđević je ukazao i na probleme koji će se pojaviti nakon 1. januara, kada Nemačka uvodi liberalnije propise za zapošljavanje stranaca, jer će sigurno mnogi ljudi iz Srbije iskoristiti tu mogućnost.

On je istakao da Ministarstvo "ne stoji skrštenih ruku" i da će se formirati tim "najmerodavnijih ljudi koji se bave tom problematikom - od SANU do nevladinih organizacija, koji bi Vladi pomogli da određenim merama ne samo predupredi odlazak radnika, nego i omogući povratak onim koji su otišli.

0802-marina-lopicic.jpg
Marina Lopičić 

Sledeće godine zakon o socijalnim kartama

U Srbiji će sledeće godine biti usvojen zakon o socijalnim kartama, potvrdio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

On je na predstavljanju ovogodišnjeg rezultata rada svog ministarstva rekao da je jedan od prioriteta države uvođenje socijalnih karata, koje će omogućiti da svi podaci o građanima budu na jednom mestu.

"Prva faza tog projekta je završena, a sledeće godine nas očekuje zakon o socijalnim kartama i prelazak na drugu fazu, odnosno izvlačenje svih podataka iz naše i iz drugih baza koji postoje u našoj zemlji i njihova implementacija", kazao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, treća faza projekta - uvođenja socijalnih karata u Srbiji, počeće 2020. godine.

"U toj fazi nas očekuje uvođenje 'alata' i nadam se da će nam Danska pomoći u tome i da ćemo s njihovim 'alatima' i znanjem doći do onoga što je suština socijalnih karata, a to je da lakše radimo, da nemamo administraciju i da građani do potpunog servisa dođu bez ikakvih administrativnih teškoća", rekao je ministar.

djordjevic-foto-copy.jpg
Promo 

Kako je ranije najavljeno, socijalne karte trebalo bi da budu uvedene do kraja maja ili početka juna 2019. godine.

Ministar je rekao da će socijalne karte omogućiti veliku korist građanima u Srbiji.

Uvođenjem elektronskog sistema socijalnih karta biće stvoren mehanizam za sprovođenje "politike nulte tolerancije" prema zloupotrebama i da osetljive kategorije dobiju zakonsku pomoć, što je cilj Vlade, bez obzira na to da li krajnji korisnici znaju da na nju imaju pravo ili ne.

(Kurir.rs//Beta)