Svaki dogovor o Kosovu i Metohiji koji prenebregne duhovnu dimenziju biće besplodan ili će, ne daj bože, doneti dodatno stradanje i još zakomplikovati život

Najveći natalitet u regionu imaju Srbi s Kosova i Metohije! To nije ništa manje od čuda Božjeg, ali je i strašan prekor za sve beznadne i očajne, jer je rađanje dece znak vere i nade, poručio je u božićnom intervjuu za Kurir vladika pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk.


Dobar ste poznavalac prilika na Kosovu i Metohiji, kakav stav, po vama, treba Srbi da zauzmu?

- Kosovo i Metohija nikad nisu bili samo srpsko pitanje. Štaviše, oni nikada, osim možda 1389. godine, nisu bili toliko globalno pitanje kao što su to od 1999. Ako se prisetimo da je upravo u vreme bombardovanja i zbog bombardovanja došlo do promene na vrhu Ruske Federacije i da je to označilo radikalnu promenu odnosa u svetu, shvatamo da nikakvog rešenja pitanja Kosova i Metohije ne može biti a da se njim ne bavi politički vrh sveta. Taj vrh, sa svoje strane, nikakav mir neće doneti niti bilo kakav problem razrešiti ako nije svestan duboke duhovne prirode Kosova i Metohije. Nema sumnje da će svaki dogovor o KiM koji prenebregne duhovnu dimenziju, koji pokuša da zaobiđe Gazimestan, Pećku patrijaršiju i Dečane, biti besplodan ili će, ne daj bože, doneti dodatno stradanje i još zakomplikovati budućnost pre svega Srba i Albanaca, koji, hteli to ili ne, imaju zajedničku budućnost na Kosovu i Metohiji. Zato, Crkva sama pre svega mora da opstaje i da prvo odatle svedoči o značenju Kosova i Metohije.


S kakvim se iskušenjima bori naš narod koji živi na području vaše eparhije?

- Naš patrijarh je svake godine makar jednom u zapadnoj Slavoniji. Pre dve godine bio je tu i Sveti sinod, vratili smo tada zajedno u grobove u Sabornom hramu četvoricu episkopa pakračkih. Fond naše crkve „Patrijarh Pavle“ je pomogao obnovu hrama u Kućancima u kom je patrijarh Pavle kršten. Što se države tiče, narodu koji živi u Hrvatskoj je važno da dve zemlje imaju što bolje odnose. Slavonija je u tom pogledu dobar primer - i Hrvatska i Srbija pomažu obnovu i život Crkve, i na tome smo zahvalni obema državama.


O Jasenovcu se puno govori a u isto vreme o njemu tako malo znamo.

- Za Crkvu Božju srž Jasenovca jeste svetost njegovih žrtava. Potresno je bilo prošle godine u Jasenovcu čuti arhiepiskopa Marka iz Ruske zagranične crkve, inače Nemca, kako govori s pokajanjem o Jasenovcu i sa kojom ljubavlju prinosi kolač novomučenicima. Što se tiče broja žrtava Drugog svetskog rata, njega treba prepustiti onima koji su stručni i voljni da žrtve identifikuju i prebrajaju. Naša istorijska nauka se, nažalost, u tom pogledu još od 1945. godine u ovom poslu nije proslavila, ali je očigledno da se stvari menjaju nabolje. Optimista sam da ćemo, unatoč velikom propuštenom vremenu, dobiti mnogo preciznije podatke.


Carigradski patrijarh Vartolomej najavio je da neće odustati od davanja autokefalnosti Ukrajinskoj crkvi. Delite li i vi mišljenje da bi to moglo dovesti do velikog raskola u pravoslavlju?

- Oko ovog žalosnog pitanja izgleda da postoji konsenzus kod pomesnih pravoslavnih crkava, osim same Carigradske patrijaršije, iako i u njoj postoje različiti glasovi, među kojima je najznačajniji glas mitropolita Dioklije Kalista (Vera), znamenitog teologa, inače Engleza i profesora na Oksfordu. On je otvoreno kritikovao odluku Carigradske patrijaršije, ali i, po njemu, preoštru reakciju Moskovske patrijaršije. Opšti stav je, a to je SPC više puta jasno ponovila, da ova tegoba nikom nije trebala. Treba znati i da je za vreme Drugog svetskog rata postojala samoproglašena nekanonska Ukrajinska pravoslavna crkva i da su njeni pripadnici listom bili najradikalnije pronacistički orijentisani. Nažalost, odluka Carigradske patrijaršije o davanju nekakve autokefalije raskolničkim grupama u Ukrajini mora se videti i kao tragičan potez koji tu zemlju za veliki korak može da približi sveopštem građanskom ratu.

Božićna poruka
MOLITVOM PROTIV SIROMAŠTVA

Šta je božićna poruka episkopa pakračko-slavonskog?

- U liturgijskim molitvama, nakon osveštanja darova, molimo se, između ostalih, „i za one koji se sećaju sirotinje“. Hristos je bio iz porodice siromašnog drvodelje, koji nije imao gde glavu da skloni u Domu hleba, Vitlejemu, pa se rodio u štali. Nažalost, izgleda da će nam ova molitva biti sve značajnija, jer je po celoj planeti sve više sirotih, ubogih, onih kojima treba hleb. Ne daj bože da kao raja u „Smail-agi Čengiću“ zakukamo: „Ne videsmo davno hleba!“

1002-dado-djilas-ms2973196.jpg
Dado Đilas 

Važna misija
VELIKI POSAO ZA VLADIKU GRIGORIJA

Neretko čujemo da je Eparhija pakračko-slavonska doživela novo vaskrsenje vašim dolaskom na tron episkopa pakračkih.


- Dobro ste rekli - novo vaskrsenje, jer je ona već nekoliko puta vaskrsavala. Zaista se obnavlja duhovni život u Slavoniji, obnavlja se monaški život u manastirima, i potresno je i radosno videti o velikim praznicima pune parohijske hramove u krajevima za koje se mislilo da su ispražnjeni. Svakako, pri tome treba imati na umu realnost da Slavonija polako ostaje bez mladih ljudi, nezavisno od njihove vere i nacije. Zato je važno što smo u Nemačku poslali vladiku Grigorija, dovoljno mladog i energičnog i dovoljno iskusnog da će znati da narod koji dolazi u Nemačku prihvati, ucrkovi i organizuje u njihovoj novoj domovini.


(Kurir.rs/Mina Branković /Foto: Dado Đilas, Printscreen)