MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI! Sutra je Božić, najradosniji hrišćanski praznik! Dan sreće i blagostanja, a ovako ga Srbi proslavljaju

Proslava rođenja Sina Božjeg počinje Badnjim danom, a sve je posvećeno očuvanju i povećanju porodice i imanja

Ovom praznovanju prethodi velika priprema, oličena u četrdesetodnevnom božićnom postu. Pravoslavni kanon nalaže da je večera na Badnje veče posna i skromna i na taj dan gosti ne dolaze, već je porodični ambijent intiman. Pevaju se smirene pesme, koje treba da dočaraju ambijent pećine u Vitlejemu u kojoj se rodio Isus. Za večeru se čita Božićni tropar ili Očenaš. Na Badnje veče se u kuću unosi badnjak, koji simbolizuje drvo koje su pastiri iz Vitlejema uneli u pećinu da se Isus ogreje. U pravoslavnim crkvama se služe povečerja i pale se badnjaci.

Nijedan praznik ne sadrži više narodnih običaja koji su se održali do današnjih dana kao Božić. Najrasprostranjeniji su: polaganje badnjaka, mešenje česnice, pečenje pečenice, mirbožanje, položajništvo, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje... Na Božić ljudi se pozdravljaju sa „Hristos se rodi!“ i „Vaistinu se rodi!“.

BADNJAK

• Na Badnji dan, pre izlaska sunca, domaćin ide u šumu da seče mlado hrastovo drvo - badnjak, koji predstavlja simbol svetlosti i toplote koja treba da greje i zbližava ukućane. Kad odabere drvo, domaćin se okreće prema istoku, tri puta prekrsti i kaže: „Pomozi Bože i Božiću“. Badnjak se seče sekirom sa tri udarca ukoso sa istočne strane. Grančice koje su ispred kuće ostale od badnjaka na Božić ujutro u kuću unosi položajnik i njima razgara vatru.

BADNJI DAN

• Dan uoči Božića. Naziv je dobio po badnjaku, koji se tog dana unosi u kuću. Kad se u kuću donesu pečenica, badnjak i slama, ukućani otpevaju tropar „Roždestvo tvoje...“, pomole se Bogu i pročitaju molitve. Večera je posna.

Otkad slavimo Božić

• Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Devica Marija bezgrešnim začećem putem Svetog duha u gradu Vitlejemu. Pošto se u Novom zavetu ne navodi kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Vaskrs. U prvo vreme postojanja hrišćanske crkve, Božić i Bogojavljenje su proslavljani u isti dan, a praznik je nazivan Epifanija. Božić je počeo da se slavi u Rimu 354. godine, prema mnogim izvorima, na dan kada se prethodno slavilo rođenje rimskog božanstva sunca Sola Inviktusa.

PEČENICA

• U kuću je na ražnju unosi domaćin sa sinom. Prelaze prag desnom nogom i pozdravljaju ukućane rečima: „Dobro veče! Čestit Božić, Badnje veče!“ Domaćica ih posipa zoblju i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“

SLAMA

• Unosi se posle badnjaka i posipa po celoj kući da bi se dočarao skromni ambijent jasli u Vitlejemu u kojima se, prema Bibliji, rodio Isus. Domaćica u slamu pod stolom stavlja orahe, bombone i slatkiše, koje deca traže pijučući kao pilići. To se radi da bi kokoške nosile jaja u gnezdo, a ne po šumi.

ORASI

• Za Badnje veče krcaju se orasi. Svaki ukućanin treba da razbije orah i vidi kakva sreća ga očekuje te godine. Ako je jezgro zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je iskrcao, ako ne, veruje se da će poboljevati i da te godine neće imati sreće. Orasi se bacaju po uglovima sobe jer se veruje da će onda kvočka izvesti mnogo pilića. Posle večere na Badnje veče svi se ljube da bi ovce čuvale jaganjce.

POLOŽAJNIK

• Na Božić ujutro u kuću prvo dolazi položajnik. Čim pređe prag (a pazi da to učini desnom nogom), on prilazi šporetu, loži grančice badnjaka i govori: „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica, koliko varnica, toliko u toru ovaca, koliko varnica, toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja. Amin, Bože daj!“ Položajnik posipa kuću žitom i parama, sa željom da u njoj cele godine bude zdravlja i sreće, a simbolizuje mudrace sa istoka koji su došli novorođenom Hristu na poklonjenje.

BOŽIĆNI RUČAK

• Prvog dana Božića ne odlazi se nikuda iz kuće, već porodica na okupu uživa u ručku i toploj porodičnoj atmosferi. Božićni ručak prvi je mrsni obed posle dugog posta i uvek je bogat i raznovrstan, ali obeležavaju ga dva neizostavna elementa: česnica i pečenica. Ručak je najsvečaniji trenutak Božića. Božićna trpeza, prema narodnom shvatanju, morala bi biti bogata. Pravilo je bilo da se o Božiću svi ukućani dobro najedu i napiju.

ČESNICA

• Česnica je pogača koju domaćica bez kvasca zamesi rano ujutro na Božić. U nju se stavlja metalni novčić, koji simbolizuje dar novorođenom Hristu, a odozgo se bode grančicom badnjaka. Služi se za božićni ručak. Lomi se na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, prema verovanju, biće srećan cele godine i imaće para.

(Kurir.rs/Sanja Đorđević)

Foto: Profimedia, Shutterstock, Marina Lopičić, Ilustracija

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: