VOLEO JE GEOGRAFIJU, ISTORIJU, DA IGRA ŠAH: Očuh preminulog Andrije u suzama: Jedva je čekao operaciju i DA GA DECA VIDE KAKO JE ZDRAV

Andrija se nadao da će se dva meseca posle operacije odmah vratiti u školu. Jedva je čekao da se vrati da ga deca vide kako je zdrav, priča kroz suze Nenad Lilić, očuh dečaka Andrije Stanišića (14) koji je preminuo posle operacije urođenog deformiteta kičme na beogradskoj klinici "Atlas".

- Prva operacija je trebalo da bude 2017. Dugo smo skupljali novac jer ni ja ni supruga ne radimo, skoro godinu dana. I kada je novac sakupljen, odlagana je. Andrija se prehladio i umalo umro, doživeo je šok. Bio je u Nišu dva-tri meseca u bolnici pa u Turskoj na rehabilitaciji. Onda smo morali opet da sakupljamo pare. Marina Adamović je sakupljala jesenas to što je falilo, oko 400.000 dinara... Operacija kičme i ekspanzija grudnog koša bila je zadnja šansa ga da spasemo. Nadali smo se najboljem - priča Nenad kroz suze.

Nenadova majka Evica Lilić kaže da su Andriju svi u porodici prihvatili kao najrođenijeg.

- On nije moje unuče, ali kao da je naše, nismo ga odvajali od naše dece. Veoma je bio posvećen dvema sestrama od 5,5 godina i 20 meseci. Posle operacije rekao je majci: "Mama, sada da prođu dva meseca pa ja idem u školu". Kada su ga operisali, tako je rekao - priča Evica.

Dečak je od rođenja imao urođeni deformitet kičme koji se povećavao kako je rastao pa mu je stvarao probleme u radu srca, pluća i digestivnog trakta. Ali po želji da uči i saznaje nove stvari, nije se uopšte razlikovao od svojih vršnjaka, čak je i prednjačio.

Malo mu je trebalo da savlada bilo koje gradivo. U zadnje vreme nije ni video dobro pa smo mu mi čitali. Jedanput mu pročitam tekst, a on odmah zapamti. Mogao je da bude šta hoće. Voleo je geografiju, istoriju, da igra šah. Išao je u školu prilično redovno, osim kada mu se u zadnje vreme pogoršalo stanje. Iz škole uvek su imali razumevanja - priča Nenad.

"Njegov osmeh bio je pobeda duha nad telom"

Upravo zbog toga je Andrijinim drugovima i drugaricama iz odeljenja VII/4 u OŠ "Ivo Andrić" jako teško pala vest da njega više nema.

- Andrija je bio odličan učenik i jako bistro dete. Majka je insistirala da on nema neki poseban status niti je bilo potrebno. Nije mogao da se bavi sportom, ali je i tu želeo da učestvuje. Bio je prihvaćen od sve dece. Od kada sam ga dobio kao đaka govorim da je njegov osmeh takva pobeda duha nad telom - podelio je s nama razredni starešina.

On kaže da je u njemu video veliki potencijal.

- Ja sam se nadao da će se baviti nekim računarima pošto je bio tako bistar. Drugovi mu jesu pomagali, ali njemu pomoć zapravo nije bila toliko neophodna. On je bio borac, ko je naučio da živi sa svojim deformitetima - priča razredni.

I učiteljica Zorica Dimitrijević pamti Andriju kao dečaka punog života.

- Svi smo se potresli kada smo čuli. Nadala sam se - ne to nije bio Andrija.

Mogli ste da vidite deformitet koji je imao, ali na njegovom licu nije bilo ni traga od bolesti, naprotiv - kaže Dimitrijevićeva.

Kako saznajemo, telo dečaka je po nalogu tužilaštva upućeno na obdukciju. Termin sahrane još nije poznat.

Dr Savić: Operacija je nosila rizike

"Dete je jednostavno počelo da se gasi. Jedan po jedan organ počeli su da otkazuju", kaže neurohirurg dr Milenko Savić iz klinike u kojoj je operisan Andrija S. (15), dečak koji je preminuo u subotu na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu nakon što je tamo dovezen iz privatne Opšte bolnice "Atlas".

- Radilo se o drastičnom izraženom i urođenom deformitetu kičme koji sa sobom nosi neizbežne posledice, a to su oštećenje unutrašnjih organa, srca i pluća. Dečak je imao samo 25 kilograma, 15 godina, a majka i braća i sestre su ga gledali dok se na njihove oči bukvalno gasio i gubio - rekao je dr Savić, koji je operisao dečaka, gostujući u emisiji na TV "Prvoj".

Na zahvatu koji je trajao 12 sati bio je angažovan i kolega iz Nemačke i u saopštenju bolnice kažu da ta hirurška procedura spada u kategorije kojim se pokušava spasti život jer bi u suprotnom smrtni ishod bio neizbežan.

Cilj operacije je bio da se kičmeni stub dečaka ispravi jer bi se time smanjio pritisak na srce i pluća. Dete je pripremano na ovu operaciju dve godine, a majka je bila svesna rizika.

- Ta operacija spada u rizične, sastavni deo ovakve hirugije su komplikacije koje uključuju i smrtne komplikacije. Dečak je i ranije tokom lečenja doživeo anafilaktički šok, nakon čega je bio klinički mrtav i dva puta reanimiran - objasnio je dr Milenko Savić.

On je još dodao da takve operacije u Švajcarskoj na primer koštaju 450.000 franaka po zahvatu, dok u Srbiji oko 30.000 evra. Operacija je protekla dobro i sam dečak je nakon hirurškog zahvata bio svestan i zadovoljan.

Komplikacije su nastale 24 sata nakon operacije i organi su počeli da popuštaju. Prvo su bubrezi otkazali, a to je upravo i razlog zašto je dete prebačeno u Tiršovu.

Slučaj prepušten Tužilaštvu

U Ministarstvu zdravlja kažu da je Tužilaštvo preuzelo slučaj i dok ne završe istragu neće davati komentare. Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu poslalo je zahtev policiji da prikupi potrebne informacije povodom smrti dečaka iz Niša.

Kurir.rs/Blic/Branko Janačković/I.A./Foto: Printscreen