O HEROJSTVU DVA ŠARPLANINCA SA KOSOVA SE I DANAS PRIČA: Evo kako su hrabri psi uspeli da KROZ SMETOVE SPASU BOLESNU ŽENU...

Paša, tromesečno štene šarplaninca, poklon predsednika Srbije Aleksandra Vučića njegovom kolegi Vladimiru Putinu, je sigurno najpoznatiji pas u Srbiji.

Lična karta

Originalni naziv rase: JUGOSLOVENSKI OVČARSKI PAS – ŠARPLANINAC

Porodica: Pastirski i psi čuvari

Zemlja porekla: Balkan (Srbija- Makedonija) Šar-planina

Prosečna veličina mužjaka: Visina: 65- 80 cm Težina: 40-60 kg

Prosečna veličina ženke: Visina: 65-72 cm Težina: 55-70 kg

Drugi naziv: Ilirski ovčar, Jugoslovenski ovčar, Jugoslovenski ovčarski pas

Životni vek: 11-13 godina

Istorijat

Karaman Šarplaninac

Na osnovu istorijskih podataka, veruje se da preci šarplaninca potiču od Molosa drevnog Tibeta, sa obronaka Himalaja. Sa ove geografske teritorije, molosi su krenuli u beskrajna putovanja sledeći svoje gospodare. Šarplaninac je stigao na Balkan sa legijama Aleksandra Velikog, gde se i zadržao.

Ime je dobio po planini gde je najviše odgajan - Šar planina.

Prvi put je prikazan u Ljubljani 1926. godine. Od strane Međunarodne kinološke federacije (FCI) prvi put je priznat kao posebna vrsta ilirskog ovčara, tj. Ilirski ovčarski pas (na osnovu starog imena regiona Ilirija), 1939. godine. A onda, 1957. godine, na zahtev Jugoslovenskog kinološkog saveza (JKS), Međunarodna kinološka federacija (FCI) promijenila je ime u Jugoslovenski ovčarski pas – Šarplaninac.

Osobine

Šarplaninac je impresivan pas, čvrsto građen, ima široke i mišićave grudi, čvrste šape. Njegove lepe bademaste oči imaju dubok i miran pogled, pomalo melanholičan. Dlaka mu je udvostručena bujnom i načičkanom poddlakom. Kratka je na glavi i na prednjem delu nogu. Debeo rep je povijen, ali se ispravlja tokom akcije. Metalno siva i tamno siva su najtraženije boje, mada dlaka može da bude i potpuno bela pa čak i crna.

Različiti tipovi Šarplaninaca

1. MURDŽ tip pasa je gvozdeno sive boje, obično sa tamnom maskom. Nekada i bez tj. sa maskom svetle boje - kontra maska. Suve je građe, lakše u odnosu na ostale tipove, srednje su visoki ali u proseku niži u grebenu od većine ostalih tipova (uglavnom varira od 65 do 75 cm).

Vrlo agresivan i prema ljudima i prema psima. Srednje duge do duge dlake, a rep u stanju mirovanja drži opušteno u obliku sablje, a u afektu povijen u luk.

Ovaj tip pasa poslužio je početkom 20-og veka za obnavljanje tada već gotovo izumrlog psa Slovenačkog kraša ili kako su ga neki nazivali Ištarskog, a danas Kraškog ovčara. Kasnije je upravo ovaj tip ušao u standard Šarplaninca kao jedini pravi, a kasnije priznavanjem ostalih boja ostao kao najpoželjniji i dugo vremena favorizovani tip od strane kinoloških sudija i ako je na samoj planini bio slabije zastupljen od skoro svih ostalih tipova.

Upravo ove činjenice stvorile su oko ovog tipa pasa mnogo kontraverznih tj. suprotnih mišljenja kod zaljubljenika i odgajivača ove rase.

2. KARABAŠ tip je i danas i u prošlosti bio najzastupljeniji tip na prostoru formiranja rase. Ovi psi su kao i Turski Kangali: pšenično žute boje, svetlije ili tamnije, sa izraženom tamnom maskom. Sam naziv "karabaš" je odomaćeni izraz turskog porekla koji u bukvalnom prevodu znači - crna glava. U okolini Štrpca, na Kosovu, se sve do 70-ih godina prošlog veka održao u većem broju jedan divan lokalni varijetet Karabaša, vrlo svetle boje - prljavo bele, ali ne samo sa tamnom maskom na njušci već sa potpuno tamnim glavama.

Ovakvi psi se i danas tamo mogu sresti ali su vrlo retki. Karabaš inače spada u više tipove rase, izmedju 70 i 80 cm u grebenu, čvrste gradje, podjednako agresivan prema ljudima i prema psima, srednje duge i duge dlake.

Držanje repa u afektu mu je identično kao kod Murdž tipa, a u stanju mirovanja može da ga nosi i potpuno ravno tj. opušteno.

3. MERDŽAN tip su psi bele boje koja varira od žućkasto bele do snežno bele uvek bez ikakve maske. Merdžan je takođe odomaćena turska reč koja u prevodu znači "biser".

Ovi psi takodje spadaju u više pse kao i Karabaši i identičnog su karaktera, s tim što su uglavnom nešto vitkiji i lakši od njih, a i u većini slučajeva su srednje duge dlake tako da u velikoj meri mogu podsećati na Turske Akbaše, ali oni opet za razliku od Akbaša imaju, ili bi bar trebalo da imaju, jače odnosno dublje i kraće njuške i nešto snažniji kostur.

Držanje repa im je identično kao kod prva dva tipa. Interesantan je podatak da je upravo jednog ovakvog psa posedovao i bivši doživotni predsednik SFRJ, Josip Broz Tito.

4. Ovaj TIGRASTI tip psa se smatra za jednog od najstarijih i prvooformljenih. Ove pse pored boje od ostalih tipova razdvaja i karakter i fizički izgled. Vrlo su pokretljivi, srednje su visine, lakšeg kostura. Dlaka im je srednje duga mada se sreću i primerci duže dlake ali vrlo retko.

Izuzetno je naglašena njegova agresivnost i netrpeljivost prema drugim psima, ali to nije toliko izraženo i prema ljudima. Odredba tog famoznog Standarda za Šarplanince u kojoj se tigravost smatra za diskvalifikacionu manu, uticala je čak i na stočare i njihov uzgoj tako da su sada i na samoj planini čisti primerci tog tipa vrlo retki.

5. MEDOV ili MEDOVAN je jedan vrlo interesantan tip. Njihova boja ide u raznim nijansama braon boje, od svetlije (skoro ridje) ali zato i dosta redje, do vrlo tamne. Ovi psi spadaju u najniže pse, gotovo da nikada nije bilo primjerka preko 70 cm u grebenu. Ovi minijaturni tenkovi od pasa sa svojim relativno malim visinama dostižu težine od preko 60 kg.

Vrlo su oštri i nepoverljivi, ali na prvi pogled deluju potpuno nezainteresovano za posao koji obavljaju i zato često umiju da iznenade silinom i brzinom svoje reakcije u odbrani. Dlaka im je duga, a rep je u mirovanju sabljasto nošen, a u afektu je prstenast.

6. ZELENDUH se danas smatra za tip koji više ne postoji. Doduše niko to sa sigurnošću ne može da tvrdi, ali već dosta dugo vremena nije viđen nijedan takav pas. Ovaj tip je takodje dosta visok i snažan, naglašeno velike glave poput Medova i vjerovatno najagresivniji od svih tipova.

Njegova boja je siva, ali nije kao kod ostalih tipova gde se mogu videti prelazi u svetlije nijanse oko vrata, na ekstremitetima i slično, već je to boja bez ijednog prelaza u istom tonu po celom telu, kao kod Nemačke plave Doge ili Vajmarskog ptičara, zato je i dobio takvo ime jer zbog boje podseća na duha.

Ovaj tip je od ostalih odvajala i najduža i najbogatija dlaka. Rep su u stanju afekta zavrtali, a u stanju mirovanja obrazuje udicu pri vrhu repa.

7. ZLATAN se kao i Zelenduh smatra izumrlim, ali se priča da ima još takvih pasa na jugu Makedonije. Ovaj tip pasa je sigurno najveći i najmasivniji od svih. Njegove visine u grebenu, pogotovo kod mužjaka, idu čak između 90 i 100 cm.

Ubedljivo je najgori čuvar, gotovo da uopšte ne pokazuje znake agresivnosti, ni prema ljudima ni prema psima. Dlaka mu je duga, zlatno žute do bakarne boje bez tamne maske na glavi, a rep u afektu gotovo da i ne podiže. Ovog psa Grci smatraju za dvorskog psa najvećeg vojskovođe Aleksandra Velikog i nazivaju ga Zlatni Ilirski Mastif ili Molos, a da nisu daleko od istine potvrđuje i drugi ustaljeni naziv za ovaj tip, a to je Skender. Skender, Iskender ili Oskender je turski oblik imena Aleksandar i baš pod tim nazivom su Turci kroz njihova istorijska učenja spominjali lik Aleksandra Velikog tj. Makedonskog.

Još jedna stvar interesantna u vezi ovog tipa pasa je da je upravo ovaj tip poslužio Nemcima za kreiranje Leonbergera i da su mešanci ovog tipa Šarca i nekih linija Kavkavških ovčara prikazivali po izložbama kao čistokrvni Kavkašci, i danas ima potomaka tih pasa koji se šetaju ringovima gdje se ocjenjuju Kavkavški ovčari.

8. KARAMAN je tip Šarplaninca koji u stvari po standardu i nije pravi Šarplaninac, zato što je potpuno crne boje, pa je isto kao i tigrasti standardom eliminisana. Karaman je nasuprot propisanim standardima pas koji se srijeće u svojoj pravoj postojbini i narod ga prihvata kao Šarplaninca.

Čobanima boja nije toliko bitna koliko karakteristike psa, prvenstveno njegov karakter i da on obavlja svoj čuvarski posao kako treba. Kinološki savez Makedonije se u novije vreme zalaže da Karamana registruje kao posebnu rasu ''MAKEDONSKO OVČARSKO KUČE KARAMAN'', kako bi ti psi izašli iz zapećka kinologije i pokazali se u širem svetu.

Smeštaj

Pravilan i odgovarajući smještaj je jako bitan za fizički razvoj kao i za zdravstveno i psihičko stanje psa. Šarplaninac je rasa kojoj je potrebno mnogo kretanja, fizičke aktivnosti pa mu otuda odgovara otvoren i slobodan prostor.

Za njega je život na malom prostoru pravo mučenje pa je potrebno obezbijediti mu prostrani boks sa kućicom (krov treba da bude ravan ili sa blagim padom), koju će koristiti kao osmatračnicu. Visina ograde boksa ne bi smela biti ispod 2 metra, osim ako boks nije pokriven. Kućicu možete napraviti od drveta. Prevelika kućica je velika greška, jer pas nije u stanju da toplotom svog tela zagreje prostor oko sebe. Iako šarplanincu krzno sa jakom poddlakom omogućava da mu ni velika hladnoća ne smeta, poželjno je zimi, pogotovo ako su jači mrazevi, na vrata kućice staviti neki zastor, a unutra se može ubaciti slama.

Ako imate kuju koja treba da se šteni onda su slama i zastor obavezni.

Smetaju mu vrućine, neophodno mu je obezbediti debelu hladovinu i tokom celog dana svežu vodu. Osetljiv je na vlagu.

Ishrana

Šarplaninac je skroman pas u pogledu ishrane - jede malo u poređenju sa svojom veličinom. Nije probirljiv, što ne znači da ga ne treba hraniti kvalitetno, pogotovo u vreme razvoja. U ishrani treba uključiti vitamine i minerale, posebno ako se štenetu ne daje gotova hrana (granulisana hrana za pse u džakovima ili hrana u konzervama sa dodacima).

Štene, a kasnije i odraslog psa je potrebno redovno (na svakih par meseci) tretirati preparatima protiv crevnih parazita i redovno vakcinisati protiv zaraznih bolesti i besnila.

U ishrani odraslih pasa treba koristiti juneće meso ili samo kuvano svinjsko meso zatim kosti, kuvanu iznutricu, kuvano povrće, mlečne proizvode, jaja, hleb, kukuruzno brašno (kačamak), pirinač, griz.

Kod ishrane štenadi neke stvari od nabrojanih se obavezno moraju koristiti. Na samom početku je to živo juneće meso ili bilo koje drugo kuvano meso.

Kasnije se meso kombinuje sa grizom, pirinčom, kukuruznim brašnom ili udrobljenim hlebom, U ovakav obrok se može dodati i žumance jajeta.

Obrok odraslih pasa se na primer sastoji od polovine obroka od mesa, a druga polovina sastoji se od povrća pomešanog sa pirinčem ili hlebom.

Ovaj obrok treba da teži od 1,5 do 2 kilograma, a na tu količinu treba dodati oko pola kašičice soli. Pored ovog postoji i drugi način ishrane pasa, a to je ishrana gotovom granulisanom hranom za pse. To je kompletna izbalansirana hrana prilagođena određenom uzrastu psa i rasi. Može se davadi suva, ali da pri tom pas mora uvek imati pored sebe svežu vodu ili se granule potope u mlaku vodu, nikako vruću.

O njegovim podvizima se nadaleko čuje - slučaj spašavanja bolesnice:

U jednom selu kod Dragaša, teško se razbolela mlada žena. Bolest je tražila da se žena što pre prebaci u prizrensku bolnicu. Da nezgoda bude još veća, sve se to dešavalo zimi kada je snežni nanos iznosio na pojedinim mestima i preko metar visine.

Od sela pa do prvog mesta gde može doći sanitetsko vozilo bilo je oko deset kilometara. Jedan mladić je brzo doneo odluku: uzeti dva snažna šarplaninca i sa njima pokušati probijanje kroz tu deonicu puta.

Upregnuti u sanke, šarplaninci su vukli bolesnicu preko snežnih nanosa. Psi kao da su znali da treba da pomognu mladoj ženi, sa krajnjim naporom su se probijali kroz visok sneg. Čim su ugledali sanitetska kola, čulo se njihovo veselo lajanje.

Činilo se da su bili ispunjeni radošću što su dali svoj doprinos u spasavanju jednog života.

Kurir.rs/Putokaz/Foto: Facebook Visoki Dečani

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: