RAZMENA KULTURNOG NASLEĐA SRBIJE I RUSIJE: Za jedan list Jevanđelja dali sedam vrednih slika

Originalni 166. list iz Miroslavljevog jevanđelja, koji je pre dva veka ukrao ruski naučnik Porfirije Uspenski iz manastira Hilandar, napokon će ove godine biti vraćen u Srbiju, a zauzvrat će Beograd Moskvi pokloniti sedam slika čuvenog Nikolaja Reriha (1874-1947), koje se čuvaju u Narodnom muzeju.

Pošto Rusija naredne godine u Moskvi otvara muzej sa imenom Nikolaja Reriha, značajnog i kao mislioca i filozofa, dve delegacije su i ranije razgovarale o tome da se kulturne vrednosti vrate kućama.

- Reč je o vrsti razmene u kojoj bi Srbija dala sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha, koji ima kultni status u svojoj zemlji, a koje se nalaze u depou Narodnog muzeja i nikada nisu izlagane. U toku 2019. biće otvoren muzej u Moskvi posvećen Rerihu, tako da se razmena dešava na obostrani interes i zadovoljstvo. Značaj povratka stranice Miroslavljevog jevanđelja je neprocenjiv jer se na taj način upotpunjuje najstariji dokument na ćiriličnom pismu u srpskoj istoriji - rečeno je za Kurir u Ministarstvu kulture i informisanja, na čijem čelu se nalazi Vladan Vukosavljević.

Istoričar umetnosti i bivši kustos Narodnog muzeja u Beogradu Nikola Kusovac objašnjava da Rerihove slike imaju veliku vrednost.

- On pripada prvoj kategoriji ruskih slikara, zajedno sa Ilijom Repinom. Recimo, cena njegovog ulja na platnu, veličine 65 sa 50 cm, kreće se od 40.000 dolara. Bio je kompletna ličnost i pustolov, a sve slike koje mi posedujemo do nas su došle legalnim putem, dosta Rusa dolazilo je u Beograd tokom emigracije...

Povratak 166. lista iz Miroslavljevog jevanđelja za Srbiju ima neizmeran značaj, međutim, ja ne bih baš davao sedam Rerihovih slika za nešto što i inače treba nama da pripada.

Da podsetimo, Porfirije Uspenski je tokom svog boravka na Hilandaru, fasciniran izgledom Miroslavljevog jevanđelja, isekao 166. list i odneo ga sa sobom. Na spornoj stranici nalaze se čtenija za 7. (20) januar, praznik Svetog Jovana Krstitelja, ukrašena inicijalom sa likom vavilonske bludnice - metafore za zlu Irodijadu, ženu cara Iroda, koja od muža zahteva glavu Svetog Jovana. List se od 1846. do 1883. godine nalazio u Kijevu, a nakon toga je prenet u Imperatorsku javnu biblioteku, danas Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu.

Ove slike dajemo Rusiji:

• Burgustan na Kavkazu (1913)
• Zvonjenje (1919)
• Sveti gosti (1923)
• Selo Berendej (1921)
• Prepodobni Sveti Sergije (1922)
• Dva nacrta kostima za operu "Snjeguraćka" (1921)

O Nikolaju Rerihu
- Nikolaj Konstantinovič Rerih bio je ruski slikar, filozof, naučnik, pisac i arheolog
- Naslikao je oko 7.000 dela, od kojih su mnoga izložena u poznatim svetskim muzejima i galerijama
- Objavio je i oko 30 književnih radova
- Od 1917. živeo je i stvarao u emigraciji, od Londona do Čikaga
- Poslednje godine života proveo je u Indiji, čije je običaje u potpunosti primio
- Najveća želja mu je bila da još jednom poseti rodnu Rusiju, kojoj je pomagao do poslednjih dana, iako ga je sovjetsko rukovodstvo uvek odbijalo
- Više puta je nominovan za Nobelovu nagradu

O Miroslavljevom jevanđelju
- Miroslavljevo jevanđelje je najznačajniji ćirilični spomenik srpsko-slovenske pismenosti
- Nastao je po narudžbini zahumskog kneza Miroslava, brata raškog velikog župana Stefana Nemanje, najverovatnije u Kotoru oko 1186. godine, a za potrebe Crkve Sv. Petra na Limu u Bijelom Polju
- Porfirije Uspenski je u zimu 1845/46. godine posetio Hilandar i tada ukrao 166. stranicu jevanđelja
- Rukopis se do 1896. nalazio u Hilandaru, kada je poklonjen kralju Aleksandru Obrenoviću prilikom njegove posete Atosu
- Naziv Miroslavljevo jevanđelje potiče s kraja 19. veka, kada je ga je tako nazvao Stojan Novaković, tadašnji upravnik Narodne biblioteke u Beogradu
- Od 2005. godine Miroslavljevo jevanđelje se nalazi na listi Unesko "Pamćenje sveta", čime je potvrđena njegova istorijska važnost

(Kurir.rs/Jelena Pronić)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: