BEOGRAD - Škole u Srbiji obeležavaju danas školsku slavu Svetog Savu, u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitella i tvorca zakonodavstva.

Savindan je ujedno i slava mnogih porodica i institucija.

Praznik Sveti Sava je ustanovljen kao školska slava 1840. godine, na predlog rektora Liceja iz Kragujevca Atanasija Nikolića i proslavljao se kao školska slava sve do 1945. godine, kada je ukinut odlukom tadašnjih komunističkih vlasti.

NE PROPUSTITEDruštvoDANAS OBELEŽAVAMO SVETOG SAVU: Ako zagrmi na Savindan, ne piše nam se dobro, a ne bi valjalo ni da se nosi crveno...
profimedia0132680493.jpg
DruštvoDANAS JE SVETI SAVA: Kurir vam poklanja luksuznu ikonu u zlatotisku sa molitvom
svetisavanajavasajtdanas.jpg

Posle skoro poluvekovne zabrane, 1990. godine ponovo se vraća kao školska slava.

Sveti Sava se smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti, samim tim i zaštitnikom prosvetnih ustanova. Rođen je 1169. godine kao Rastko, najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje, a zamonašio se veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj gori, u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon.

U Nikeji je 1219. od vizantijskog cara Teodora Laskarisa i vaseljenskog patrijarha Manojla izdejstvovao autokefalnost srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju.

Umro je u Trnovu, u Bugarskoj, 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodočašća u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za Bugarsku arhiepiskopiju. Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemanjića stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan služe liturgije.

Njegove mošti su iz Trnova prenete u Srbiju i sahranjene u manastiru Mileševi 6. maja 1237. godine. Tokom Banatskog ustanka, 1594. godine, veliki vezir Sinan paša naredio je da se mošti Svetog Save odnesu iz manastira Mileševe i spale u Beogradu, na Vračaru. Današnja slava u školama biće obeležena sečenjem slavskog kolača i priredbama.

(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Nebojša Mandić)