OVO JE PROSEČAN SRBIN KOJI ŽIVI I RADI U NEMAČKOJ: Zaradi do 4.000 evra mesečno, ne zna najbolje jezik, iznajmljuje stan i NEMA NAMERU DA SE VRATI U SRBIJU

Godišnje se iz Srbije u Nemačku u proseku iseli 30.000 ljudi. Oni koji rade mesečno zarađuju između 1.500 i 4.000 evra, uglavnom iznajmljuju stan, donekle znaju nemački jezik i nemaju nameru da se vrate u Srbiju.

Ovaj broj znatno je veći ukoliko se zna da veliki broj građana u Srbiji ima hrvatski pasoš i da u Nemačku odlaze iz Hrvatske, odakle se godišnje u Nemačku iseli oko 50.000 ljudi. Procene su da je put Nemačke od 2000. godine iz Srbije otišlo više od 200.000 građana.

Činjenice i život pokazuju da su Srbi u Nemačkoj pronašli svoje mesto u industrijski moćnim pokrajinama - Severnoj Rajni-Vestfaliji, Bavarskoj, Baden-Virtembergu, Hesenu, Berlinu, Hamburgu. Poznato je i da Srbi važe za dobro integrisane građane Nemačke. Njihova deca redovno idu u školu, ne žive od socijalne pomoći, svako dete prima dečji dodatak od 300 evra mesečno...

Svoju egzistenciju temelje na radu i to najčešće u manjim firmama u oblasti ugostiteljstva i proizvodnji, ali i u zdravstvu, metalnoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja... Za većinu ovih poslova ne treba im znanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno.

Po pravilu, važi da što su bolje kvalifikacije i što bolje govore nemački jezik, to im je jednostavnije da dođu do posla i dugoročno ostanu. Ipak, većina radnika iz Srbije u Nemačkoj radi one manje plaćene poslove, za koje se traži samo diploma srednje škole i površno znanje jezika. Tako je svaki treći zaposlen u proizvodnji, poljoprivredi i građevini, svaki četvrti u hotelijerstvu, svaki peti u metalnoj industriji. Njihove plate su od 1.400 evra, koliko iznosi minimalac u Nemačkoj, do oko 4.000 evra, koliko zarađuju profesionalni vozači.

Rade i studenti. Tomislav Đurić (26) živi u Trizdorfu kod Nirnberga, studira biznis menadžment i radi u fabrici na pakovanju kozmetičke ambalaže. Kako nam je rekao, pošto je student, može da radi najviše 120 dana u godini, zarađuje 9,5 evra po satu i to je u Nemačkoj minimalac. Takve poslove, tvrdi, zbog niske zarade može da dobije svako.

Među našim ljudima najviše zarađuju vozači, kako profesionalni koji voze kamione tako i oni u gradskom prevozu koji zarađuju do 3.700 evra mesečno za četiri radna dana u nedelji. Uslov je da imaju diplomu koja se dobija posle šest meseci škole. Dobro zarađuju i medicinske sestre koje iz Srbije sve više odlaze u Nemačku za platu od oko 2.300 evra. Nešto manje su plaćeni poslovi u poljoprivredi, građevinarstvu, ugostiteljstvu...

Građani Srbije mogu raditi u Nemačkoj samo ako imaju dozvolu boravka i dozvolu za rad. Radna mesta mogu da potraže na brojnim specijalizovanim internet portalima. U Srbiji postoji i nekoliko agencija koje se bave nalaženjem posla u Nemačkoj. Jedan od čestih načina dolaska do posla i dalje je ipak preko poznanika koji već žive u ovoj evropskoj zemlji.

O vraćanju u domovinu najveći broj Srba u Nemačkoj ne razmišlja. Iako većina njih po odlasku priča i planira da preko granice ostane neko kraće vreme potrebno da zaradi novac i da se potom vrati u svoju zemlju, malo ko od njih to i uradi. Razlozi su realni - mnogo veća zarada za isti rad nego u Srbiji, lagodniji život i kako tvrde, manje stresa, jurnjave, strahova za egzistenciju i pitanja kako porodici obezbediti bar osnovna sredstva za život. I na kraju - stopa nezaposlenih mladih u Srbiji je 31,2 odsto a u Nemačkoj 3,4 odsto.

Gligorov: Nema mnogo prostora za korekciju plata

Da Nemačka više nije ono što je bila, pokazuje to što je prošlogodišnji privredni rast u ovoj zemlji od 1,5 odsto bio najslabiji u poslednjih pet godina. Razlozi su usporavanje rasta u svetskoj privredi, posebno u Kini, zatim očekivanje da bi Velika Bitanija mogla da napusti EU kao i trgovinski ratovi koje vodi Amerika. Na pitanje šta bi oslabljen zamajac rasta mogao da znači za plate zaposlenih u

Nemačkoj u narednim godinama, Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog ekonomskog instituta, objašnjava da će na plate uticati više to što u Nemačkoj sada postoji puna zaposlenost.

- To znači da nema mnogo prostora za korekciju plata. Takođe, nemačkoj privredi će nedostajati radnika, posebno ukoliko se bude postepeno preorijentisala sa industrije na usluge, što je dugoročni trend. S druge strane, danas stvari stoje bolje nego pre deset godina. Nemačka je prošla znatno bolje od drugih evropskih zemalja kroz krizu, pre svega zbog jakog izvoznog sektora. Tako su plate povećane i došlo je do pune zaposlenosti. Sada je pitanje koliko će nemačka privredna politika i tržište rada biti sposobni da se prilagode na promenjena kretanja u svetskoj i evropskoj privredi. To je političko pitanje i nije jednostavno - ocenio je Gligorov.

Balkan za Nemačkom kaska 50 godina

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Majlinda Bregu izjavila je da će zemljama Balkana, uz sadašnje stope rasta, biti potrebno 50 godina da stignu trenutni nemački standard. Bregu je ukazala da zemlje regiona proteklih godina beleže napredak, ali da se još suočavaju sa važnim izazovima ekonomske politike, kao i nesigurnostima u odnosima između ekonomija.

- Siromaštvo, nejednakost, odliv visokoobrazovne radne snage, rodna nejednakost, učešće mladih i zapošljavanje - i dalje su razlozi za zabrinutost u celom regionu - ocenila je Bregu.

Kurir.rs/Blic/Suzana Lakić, Bojana Bogosav/Foto: Shutterstock