Više nemate porodicu u Srbiji koja nema nekog obolelog od malignih bolesti! Kliničari su uvideli da su bolesti češće, da zahvataju sve mlađu populaciju i da su agresivnije.

Ovo je saopštila dr Danica Grujičić, načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije i članica Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja, nakon što su objavljeni uznemirujući preliminarni rezultati naučnomedicinske studije, koji pokazuju porast učestalosti malignih bolesti, a naročito leukemije kod dece od pete do devete godine. Pored toga, broj obolele dece do 18 godina od malignih bolesti krvi i mozga je takođe u znatnom porastu.


- Čak je i sadašnji rukovodilac UNEP, koji je bio tada ovde, rekao da je reč o ekološkoj katastrofi regionalnih razmera. Da je genocidno to što je NATO uradio, govori i sama činjenica da su gađali ciljeve koji su bili na mapi hazarda. Na tu mapu se stavljaju postrojenja koja, ako uništite nekakvom eksplozijom, dovode do ekološke katastrofe. To su namerno radili. Namera je genocidna, oni su od nas napravili jedan eksperimentalni poligon - rekla je dr Grujičić za TV Prva.

ysfdsfdsfdsfds.jpg
Kurir 

Ona ističe da treba uraditi detaljno i matematički precizno ispitivanje, a kako dodaje, sa prolaskom vremena sve je teže doći do podatka koliko je osiromašenog uranijuma ispušteno.
- Postoje stručnjaci koji tačno mogu da razlikuju istorijska zagađenja i nova zagađenja, može se odrediti šta pripada zagađenju od Černobilja, šta od NATO bombardovanja. Treba prikupiti podatke, tu vojska ima najvažniju ulogu - kaže dr Grujičić govoreći o slučaju da su devet od deset vojnika koji su čistili isto mesto gde je pao projektil nastradali od iste bolesti i naglašava da u slučajnosti ne veruje.

radan-dzodic.jpg
Dragana Udovicic 

Dr Radan Džodić, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju, kaže za Kurir da nije upotrebljavan samo osiromašeni uranijum već i mnogi drugi toksični agensi.
- Uranijum kada uđe u zemljište i vodotokove, tu se raspada milijardu godina i duže. Štete su mnogo veće od ovih hemikalija koje su ušle u vodotokove. Porast broja obolelih od zloćudnih bolesti generalno u svetu je stalni, e sad, to što mi imamo porast novoobolelih u dečjem uzrastu to je zastrašujuće! - priča Džodić i dodaje:
- Mnogo je faktora rizika, to je i pokojni akademik Spužić govorio da je pravo čudo da svi ne obolimo od raka. Ako je dete rođeno pre pet godina, a bombardovanje je bilo pre 20, dosta je teško dovesti to u uzročno-posledičnu vezu, sem ako te hemikalije zaista nisu ušle u lanac ishrane. Treba to ozbiljno istražiti.


Brojke
15 tona osiromašenog uranijuma je bačeno
4,5 milijardi godina traje dejstvo uranijuma
300 dece godišnje oboli od neke maligne bolesti, 50 umre
20 hiljada ljudi godišnje umre od kancera u Srbiji


Činjenice
CRNA STATISTIKA


- Osiromašeni uranijum iz NATO bombi ima najjače dejstvo posle 15 do 20 godina
- Od 1999. do 2012. stopa obolevanja od svih vrsta karcinoma porasla je za 30 odsto
- U 2014. imali smo 40.000 novoobolelih
- 333.000 novih slučajeva obolelih od raka otkriveno od 2001. do 2010. godine
- 36.000 novih slučajeva obolevanja od raka se dijagnostikuje svake godine
- Broj obolelih od karcinoma kod nas svake godine raste za dva odsto, a u svetu za 0,6 procenata
- Rak pluća, dojke i debelog creva vodeće su lokalizacije raka u obolevanju i umiranju


Najčešće vrste raka u Srbiji


muškarci
- rak pluća
- rak debelog creva
- rak rektuma
- rak prostate

vino-shutterstock.jpg
Shutterstock 

žene
- rak dojke
- rak debelog creva
- rak pluća
- rak grlića materice

Kurir.rs/ Mina Branković
Foto: Shutterstock, Kurir, Dragana Udovicic, EPA