BEOGRAD - Dobar deo Srbije i ne zna kakav je dragulj od naučnice podario svetu. Reč je o profesorki doktorki Ivani Gađanski koja u laboratoriji čini neverovatne, gotovo naučno-fantastične stvari.

Zahvaljujući svome radu doktorka Ivana je cenjeni naučnik u svetu i dobitnik granta američke organizacije "Institut dobre hrane".

Ona je jedna od samo 14 naučnika u čitavom svetu koji se bave neverovatnim istraživanjem - uzgajanjem mesa u laboratoriji koje bi jednog dana hranilo milione gladnih usta na planeti. Doktorka je inače deo istraživačkog tima novosadskog instituta Biosens.

Ivana danas doslovno gaji meso u laboratoriji koje u sebi ne sadrži ni hormone, ni antibiotike.

Kada je prosto rečeno izguglate, na Vikipediji dobijete biografiju i odmah pomislite da je reč o nekoj dami akademiku koja iza sebe ima višedecenijsku naučnu karijeru, a kad pogledate fotografiju iznenadite se kad ugledate nekog tako mladog sa tolikim stažom i ugledom.

Osnovnu školu i Treću beogradsku gimnaziju je završila u Beogradu. Diplomirala je kao student generacije na Biološkom fakultetu, Beogradskom univerzitetu. Doktorirala je na Georg-August univerzitetu, gde je radila na disertaciji o ulozi kalcijuma u multiploj sklerozi i paralelno radila na "Maks Plank" institutu za biofizičku hemiju. Doktorirala je 2007. godine i nastavila posledoktorsko usavršavanje na minhenskom Ludvig-Maksimilijan univerzitetu. Završila je nekoliko postdoktorskih studija u Nemačkoj, SAD-u i Švedskoj.

Predaje kao profesor u Srbiji na nekoliko univerziteta i sarađuje sa brojnim institutima u zemlji i svetu. Ivana je izdala dve zbirke pesama "Demoni" i "Klinasto pismo". Prevela je knjigu "Vodič kroz ljudski mozak" Suzan Grinfild.

Kao Fulbrajtov stipendista predavala je na američkom Kolumbija univerzitetu, ali je odlučila da karijeru nastavi u Srbiji čime je dokazala da i iz rodnog grada možete da budete svetski broj 1.

(Kurir.rs/Wikipedia)