MILENA IVANOVIĆ SINU PROSLAVILA ROĐENDAN: Ovo mu je prvi put da slavi, tragedije su uvek obeležavale njegov datum rođenja

- Oko Bogdanovog rođendana nekako su se uvek dešavale neke porodične tragedije i drame. Za njegov prvi rođendan, moj brat i snaja koji su krenuli kolima kod nas na proslavu doživeli su tešku saobraćajnu nesreću u kojoj su oboje poginuli. Tako da smo mi tu proslavu pomerili, a onda i sledeće godine, kada je Bogdan punio dve godine, nije bila prilika da slavimo jer je porodica obeležavala godišnjicu te užasne tragedije. Zato smo za treći rođendan planirali veliku proslavu sa svim onim stavkama koje jedan dečiji rođendan obično ima jer smo želeli da mu nadoknadimo to što mu je slavlje sa drugarima prethodnih godina bilo uskraćeno. Rezervisali smo igraonicu, već poslali pozivnice svim gostima, poručili tortu, međutim, onda se dogodio taj 27. januar kada je Oliver uhapšen. Odveli su ga u Prištinu gde je zadržan u pritvoru i to je bilo tih najgorih 30-40 dana kada bukvalno nismo znali šta se s njim dešava ni u kakvom je stanju - rekla je Milena i dodala:

- Nikada neću zaboraviti kada je mi je na dan Bogdanovog rođendana zazvonio telefon, na displeju je bio nepoznat broj, javila sam se, a sa druge strane je bio Oliver koji je uspeo nekako da zamoli stražare u prištinskom zatvoru da mu dozvole da telefonom čestita sinu rođendan. Ne mogu da zaboravim tu sreću kada smo ga čuli, ali i nemoć koju sam osećala u njegovom glasu jer nije znao zašto se to dešava, zašto je uhapšen. Tešila sam ga da je sigurno neka greška i da će posle pritvora sigurno da ga puste kući, a sve vreme sam strepela. I ispostavilo se da su te strepnje bile opravdane jer je Oliver i za Bogdanov 4. i za njegov 5. i 6. rođendan bio u zatvoru, jer je ceo proces dokazivanja njegove nevinosti trajao, eto, skoro tri i po godine. Mi smo pisali molbe kada je Bogdanu bio rođendan i kada nam je bila slava, da Olivera puste kući da bude sa svojom porodicom i par puta su mu to omogućili i tada bi izlazio na dva-tri sata. To su bili posebni i teški trenuci. Pogotovo za Bogdana koji nije shvatao zašto tata, na primer, ne skida cipele ako je već došao kući.