JE*EM TI NEČASNU KRV, ČIJU SI SUKNJICU DIRAO: Potresno svedočanstvo oca Jutkine žrtve! MONSTRUM NAPAO 15 DEVOJAKA!

Milutin Jeličić Jutka, koga je sedam žena optužilo za seksualno uznemiravanje, ophodio se prema svojim žrtvama kao da su njegovo vlasništvo.

Pakao koji je preživela, Marija je rešila da javno obelodani, onog trenutka kad je shvatila da protiv lokalnog šerifa više ne može da se bori sama. Tad se saznalo da Jutka nije samo od nje tražio seks. Snežana Bojić takođe je Jeličićeva žrtva, a da stvar bude gora, nesrećna devojka je završila na psihijatriskom lečenju nakon svega što joj je priredio.

Snežana je ekskluzivno za Espreso.co.rs ispričala kako je upoznala Jeličića i na koji način se ophodio prema njoj.

Ekipa portala je prilikom posete Brusu razgovarala i sa Snežaninim ocem, koji nije krio tugu, razočarenje, ali i bes zbog svega što se njegovoj ćerki dogodilo zahvaljujući Jeličiću.

Andreja Bojić, Snežanin otac, Jutkin je prijatelj iz detinjstva. Jeličić joj je pomogao da se zaposli u biblioteci, a onda rešio da to i naplati. Baš kao i Mariju Lukić, i nju je napadao kad god mu se ukazala prilika, a kad ga je odbila, dao joj je otkaz, jer mu više nije bila potrebna.

Bojić je u razgovoru za Espreso.co.rs ispričao kako je Snežana dobila posao u biblioteci, kako je on učestvovao u tome, kao i kad je saznao da njegov školski drug seksualno uznemirava to dete.

On je najpre kazao da svakom roditelju želi da ima đaka i studenta kao što je njegova ćerka.

- Četiri godine je bila đak generacije, na Filološkom fakultetu redovan student, završila je i diplomirala. Volela je knjigu, zato je otišla na odsek bibliotekarstvo i informatika. I onda da je sve ovo snađe - počinje Andreja Bojić svoju priču.

Na naše pitanje kako se osećao kad mu je Snežana sve saopštila, kao i kad se to dogodilo, Andreja se nevoljno priseća:

- Saopštila mi je posle manje od tri meseca, koliko je i radila. Za to vreme je samo majci prenosila, i to ne sve konkretno. Suština svega je da nam je saopštio da će da je zaposli. Počela je da radi 1. juna 2017. Ja sam bio u kancelariji s Jutkom i njegovim zamenikom Zoranom Radenkovićem, koji je moj komšija. On je iz čestitih namera tako postupio i rekao da odemo zajedno kod predsednika i da ga pitamo da zaposli moje dete. Decidno sam ga pitao i rekao mu: "Dete mi ima probleme, zapelo je u sekiraciju, u neko psihičko stanje, pomozi nam, ako možeš". Nema posla, svuda su je lagali, a ja to nisam skrivao. Obećaj joj posao neki, slaži je, samo da joj podignem moral, rekao sam tad Jeličiću - objašnjava naš sagovornik, pa nastavlja:

- On mi je rekao: "A ne Andro, gotovo, dobija posao, daj mi njen broj". Pitao sam ga šta će mu broj moje ćerke, mog deteta, ali on je insistirao i dao sam mu broj. Tek sad vidim zašto je to uradio. Odmah je tad pozvao i rekao joj:

"Ćao Sneki, ćao srce". Prvo sam se zbunio, ali onda sam počeo da rastem. Razumite me, mislio sam da se on roditeljski ophodi prema mojoj Sneži i da je zato naziva srce. Rekao joj da je dobila posao, da sam ja tu s njim u kancelariji. Moja Sneža je bila u čudu, pitala ga je više puta: "Ma, ko je to, da li se šalite sa mnom?" On joj je rekao, "Snežo, pa ja sam, predsednik Jutka". A onda sam morao da je uverim, da se javim na njegov telefon i da joj kažem: "Snežo, tata je, kod predsednika sam, obećao ti je posao".

Bojić dalje objašnjava da mu u tom trenutku nije bilo čudno što njegov školski drug njegovu ćerku oslovljava sa "srce".

"Dođi sutra kod mene, srce moje malo", opet joj je rekao. Ja ponovo rastem, dobijem još veća krila. Jer bih ja tako rekao njegovom detetu, kao roditelj. Zna je odmalena, gledao je kako raste, bio sam ubeđen da to radi kao otac, kao roditelj - objašnjava Bojić.

- Pomislio sam tad, svaka mu čast kad ovako moju ćerku ceni. Pa, ja sam mogao da poletim. A tek sad mi je jasno šta su mu bile namere. Rekao joj da bude kod njega narednog dana u 13 časova i pitao je da li da pošalje vozilo po nju. Ja sam mu tad rekao da ne šalje auto da mi vozi dete, da je to ružno i da neću da gleda narod. Kad je sutradan otišla kod njega, rekao sam joj da se spremi i da ode kod predsednika u kabinet. Ona je patrijarhalno, lepo vaspitana, kazao sam joj da ponese čokoladu, iz poštovanja, to je bilo minimalno, da ne ode praznih ruku, kad joj već daje posao.

Ipak, kaže ovaj otac, već u tom trenutku Jeličić je počeo da otkriva svoje prave namere.

- Nije bilo po srpski kao kad odete na slavu kod nekog, pa se izljubite tri puta u obraz, već je ruke stavio na njena ramena i direktno je krenuo da je poljubi u usta. Ona je skrenula glavu i poljubila se tri puta u obraz. Ali, njegova namera je bila takva da je poljubi u usne. Čim je došla kući požalila mi se i rekla: "Tata, pa on hoće da se ljubi u usta". Ja sam mislio da nije tako i rekao sam joj da on nju voli kao svoje dete - kaže Andreja i dodaje da je Jeličić ubrzo počeo sa slanjem poruka.

- Počele su da stižu poruke: "Srce moje", "bibliotekarče moje", "ti ćeš biti moje srce malo, ja tvoje srce veliko". Tad još nije bila zaposlena. Rekao joj je da samo malo sačeka da napravi uslove za zaposlenje, pa joj je pisao da dođe s porodicom da se učlanimo u stranku. Niko iz moje porodice nije politički obojen, niti smo se učlanili u stranku. Posle joj je svako jutro slao poruke: "Šta radi moje bibliotekarče, da li je ustalo".

- Ja sam i dalje mislio da on to sve radi kao roditelj, ali sinu je postalo sumnjivo. On ima 33 godine i rekao mi je da tu nisu čista posla. Kazao sam mu da Milutin ceni našu Snežu, pa dolazio nam je u kuću bezbroj puta. On i ja smo školski drugovi. Samo što sam ja srednjoškolac, a on je otišao na fakultet - priča Snežanin otac i naglašava da je on na svoju ćerku ponosan.

- Ja sam heroj, imam vaspitano i pošteno dete. I pored svega, ja njegovoj deci želim isto sve kao i svojoj. Ne želim im ništa loše. Roditeljski sam mu se obratio i mislio sam da moju ćerku toliko ceni i da se prema njoj ophodi kao otac.

On objašnjava da poruke koje je Snežana dobijala od Jutke nisu čuvali, već da je uvek govorio ćerki da ih briše. Kako kaže, nije želeo da se ona nervira, čitajući te bljuvotine iznova.

- Bezbroj poruka je bilo, ali mi nismo čuvali te poruke u telefonu. Brisali smo ih, nismo imali nameru da čuvamo "volkim te", "cmokić" i ostalo. Poruke te sadržina i dalje postoje. Zamolili smo UKP iz Kruševca da te poruke pomoću baznih stanica, one su vraćene i kod njih su - priča Bojić i navodi da je zahvalan UKP-u Kruševac zbog svega što su učinili za njegovu porodicu.

- Ja jesam srednjoškolac, ali sam pametan čovek. Ona je tad dobila divan posao po potrebi Republike, za naše malo mesto. Jer u kulturnom centru, odnosno biblioteci, nema fakultetski obrazovanih kadrova, upravo tog zanimanja. U njenom ugovoru o delu, koji je sačinjen 1. juna 2017. godine, decidno stoji da je njena radna obaveza, da vrši edukaciju starijeg stanovništva s novim naslovima koji dolaze u biblioteku, da se potrudi da dolazi do novih izdanja sa izdavačima, jer su kod nje svraćale koleginice i kolege iz Beograda i s Kopaonika s novim knjigama. To jest, da obogati fond knjiga biblioteke i da primamljuje čitaoce. S druge strane, njena najbitnija radna obaveza je bila ta da na području opštine Brus, pošto je jedini kadar koji je diplomirao na bibliotekarstvu i inormatici, obilazi i vrši nadzor svih biblioteka i škola, pogotovu tamo gde treba edukovati mlade i podstaći ih da čitaju - kaže Bojić i dodaje:

- Sad pitam javnost i pitam mog bivšeg druga, da li je bio svestan da 1. juna kad počinje raspust, mojoj Sneži daje takvu radnu obavezu, a daje joj otkaz 1. septembra kad počinje školska godina? A otkaz je dobila nakon neposlušnosti i odbijanja da se s predsednikom ljubi i radi sve ono što je on hteo. Znate, ja od poljoprivrede živim. Od svog znoja sam svojoj ćerki kupovao garderobu i od toga školovao mog studenta. Ko mu je davao pravo da zavlači ruku pod suknju moje ćerke? Ko?! - pita se ovaj očajni otac.

- Na kraju krajeva, moja ćerka je patrijarhalno vaspitana, nije kuražna, nisam u nju ugradio moju hrabrost, nego je previše poslušna. Ko mu daje za pravo da on iz svoje kancelarije dođe kod moje Sneže na radno mesto, jer moja ćerka nikad nije bila kod njega u kabinetu osim tog jednog puta, i da joj zatraži da mu skuva kafu? Moje dete čestito i pošteno to uradi, posluša ga, jer računa da gleda u trećeg roditelja. Kad je pitao zašto nije i sebi skuvala kafu, ona mu je rekla da nema vremena, jer mora da radi. A on joj je govorio da sedne, da malo pričaju. Ona je to odbijala, jer je bio strah, osećala je da će se desiti nešto. Onda se lupao rukama u butine i pozivao je da sedne kod njega u krilo i govorio joj: "Dođi da se volkimo". Ona mu je rekla da preterao i da će da ode, da bi on ustao i rekao joj da ne može nigde da ide i okrenuo ključ, privukao je ka sebi i... Iz emotivnih razloga ne mogu da pričam šta je dalje radio, razumite me, molim vas - jedva priča Snežin otac dok su mu se niz lice slivaju suze.

Bojić takođe kaže da su im stizale i pretnje, te da im je rečeno da će ih zaklati.

- Mi smo dobili potpunu zaštitu od UKP Kruševac i njihovih operativaca. Policijske patrole su slali naoružane da nam čuvaju kuću i nas, zbog pretnji koje smo dobijali. Pretili su da će da nas kolju, da nam seku noge i tako dalje. Verujem da su to bili Jutkini ljudi, ti koji su nam pretili. Sve je provereno od strane nadležnih organa.

On objašnjava da je najviše razočaran u tužilaštvo.

- Ljut sam na tužilaštvo u ovoj državi. Davali smo izjave, moja supruga, ja i ostali svedoci. Mi smo nekako i prošli, ali žrtve... Svaka je izašla plačući, jer je on (Jutka) u tužilaštvu dole u Kruševcu mogao da radi sve. Da dobacuje, provocira. Pa, to je njegovo dole. Evo, ja javno kažem, to je Jutkino tužilaštvo i njemu je tamo dozovoljeno sve.

- Ponoviću još hiljadu puta i iza toga javno stojim, jer sam bar tri puta rekao tom tužilaštvu, da o svom sopstvenom trošku stave mene i moje dete na poligraf, da provere da li pričamo istinu ili lažemo. Ma, nije nas niko ni video ni čuo, bukvalno su nas odbacili kao ništa.

Snežin otac navodi da iz straha najpre nisu smeli ništa da prijave.

- Dok smo bili sami u svemu, dok nismo znali za Mariju Lukić, a nju i Sandru Milovanović smo upoznali tek kad je krenulo saslušavanje, ćutali smo. Za Mariju smo saznali kad je pustila sve one poruke i to je bio znak da i mi krenemo, jer do tog trenutka nismo smeli iz straha. Jer, ko smo mi, plašili smo se. Ćutali smo grdni, iako je znao ceo Brus i njen kolektiv, niko nije reagovao. Kad smo videli da nismo sami, da ima Marije Lukić, i mi smo se oglasili.

Kako kaže, siguran je da sedam žena koje su prijavile Jeličića, nisu jedine.

- Ja pouzdano znam da ga je 15 žena prijavilo. Sedam je obrađivano, ostao je samo jedan slučaj, ali ja, čovek od 59 godina, koji je odrastao ovde, išao u školu ovde, znam koliko ih ima. I to mlađih od moje Sneže i Marije.

Takođe, Bojić tvrdi da se s Jeličićem kada se sve saznalo nije čuo, odnosno da ga je ovaj izbegavao.

- U vremenu kad je to učinio i dao joj otkaz, pozivao sam ga ne znam koliko puta, slao sam mu poruke, ali ništa, nikad mi nije odgovorio, niti mi se javio. Ćerka mi je nakon svega završila na psihijatriji u Kruševcu, deset dana je bila u bolnici i izgovarala: "Tata, ja kurvica nisam". Plakala je, jecala, nije mogla da spava. Bol zbog svega što je doživela je odveo na psihijatriju - kaže naš sagovornik i dodaje:

- Kad god je bilo prilike da se sretnemo na ulici, menjao je pravac. Moj prvi susret nakon svega s njim bio je kada smo se kao svedoci suočavali u predistražnoj radnji u Kruševcu u Osnovnom javnom tužilaštvu. Rekao sam mu tad javno, pred sudijom: "Gde si, je*em ti nečasnu krv, čiju si suknjicu dirao, da li si svestan?".

Na kraju, Bojić se zapitao:

- Gde je ljubav roditeljska, moral roditelja? Pa i on ima ćerku. Zašto dirati nečije dete, nečiju ćerku? Ja kao roditelj to ne mogu da razumem i da se pomirim s tim.

Podsetimo, Jeličić se prvi put pojavio na sudu na ročištu 5. februara i tada je negirao sve optužbe. Sledeće ročište zakazano je za 10. april kada bi kao svedoci Marije Lukić trebalo da se pojave i ostale žene koje je Jeličić uznemiravao, kao i ćerka Andreje Bojića, Snežana Bojić.

(Kurir.rs/Espreso.co.rs)

POGLEDAJTE BONUS VIDEO: