SKORO POLA MILIONA SRBA PATI OD DEPRESIJE: Adrija medija grupa u kampanji za mentalno zdravlje

Mentalni poremećaji su šesti najveći zdravstveni problem u Srbiji. Simptomima depresivnosti sklonije su žene, što ima veze s hormonskim statusom

Zabrinutost

- Anksiozni poremećaji se manifestuju kao stalna zabrinutost i strah od budućnosti i iščekivanje negativnog događaja u budućnosti. Simptomima depresivnosti sklonije su žene, kod kojih se oni javljaju čak i duplo češće nego kod muškaraca, što ima veze s hormonskim statusom. Okidač za pojavu depresije može biti i neki gubitak, s tim što u tom slučaju tuga traje duže od očekivanog i uz nju se obavezno javlja i gubitak samopoštovanja, što i pravi razliku između normalne tuge i depresije - kaže dr Popović.

Dr Popović: Obratite se lekaru i nikako ne uzimajte lekove za smirenje na svoju ruku

Objašnjava da se depresija gradira od lake do teške:

- Prvi znaci depresije mogu biti poremećaj spavanja, osećaj zamora, bezvoljnost, nemogućnost uživanja, ništa nas ne ispunjava, otežana koncentracija na dnevne aktivnosti, teže izvršavamo radne zadatke. Kako vreme odmiče, osoba je konstantno tužna, javlja se gubitak interesovanja, koji, u slučajevima teže depresije, može da znači i nezainteresovanost čak i za svoje najbliže, zatim zapostavljanje brige o sebi i zanemarivanje svojih obaveza, a u težim slučajevima čak se ne vodi računa ni o sopstvenoj higijeni. Sve je to praćeno osećajem sniženog samopoštovanja i krivice. Kod 75 odsto ljudi koji imaju depresiju pojavljuju se suicidna razmišljanja, dok samo 15 odsto depresivnih i izvrši suicid.

Dodaje da je pravo vreme za javljanje lekaru kada su simptomi takvi da više ne možemo adekvatno da odgovorimo svakodnevnim aktivnostima, kada nam narušavaju kvalitet života, a razgovori s najbližima više ne pomažu.

- Važno je istaći da depresija može da se vraća više puta tokom života. Depresija može biti deo i drugih psihičkih poremećaja, poput bipolarnog poremećaja (manični depresivni poremećaj), može biti udružena sa anksioznošću, može biti rekurentna depresija (koja se može vraćati), a može biti i u okviru poremećaja ličnosti - kaže Popovićeva i naglašava da osoba kojoj je pomoć potrebna treba da se obrati lekaru opšte prakse, koji će je usmeriti ka psihijatru kako bi osnažila mehanizme prevladavanja stresa i gubitka.

Pričati o emocijama

Dr Popović ističe da osobe koje imaju određene psihičke tegobe nikako ne bi trebalo da uzimaju lekove na svoju ruku.

- Pogrešićemo, pa će simptomi dalje da se komplikuju. Opasno je to što se često uzimaju lekovi za smirenje, a oni nisu pravi lekovi za depresiju. Oni mogu da ublaže simptome, ali ne leče depresiju. Čovek može da postane zavisan ili da lekovi prestanu da budu efikasni.

Najbolja prevencija depresije je što više govoriti o emocijama, znati prepoznati emocije i okružiti se bliskim ljudima.

(Kurir.rs/Slavica Tomčić /Foto: Nemanja Nikolić, Shutterstock, Kurir)