Zloupotreba medikamenata poput izaziva zavisnost i toleranciju. Nagli samoinicijativni prekid uzimanja leka dovodi do životno ugrožavajućih stanja, poput delirijuma i epileptičnih napada

Lekovi koje propisuju psihijatri nisu bauk, daju se kao dodatak psihoterapiji i u situacijama kada neka osoba zbog tegoba ne uspeva da obavlja svakodnevne aktivnosti.

Kao ni lekove za druge bolesti, tako ni lekove za mentalne poremećaje nikako ne treba uzimati na svoju ruku, niti ih kupovati po pijacama ili uzimati po preporuci prijatelja i rodbine, jer to problem može učiniti još većim, ali i izazvati zavisnost.

Dr Milena Stašević, psihijatar i klinički farmakolog na Klinici za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević", ističe da su lekovi kamen temeljac u lečenju psihičkih poremećaja.

- Lekovi se moraju uzimati u dužem vremenskom periodu, nekad i doživotno, a dopunjavaju se psihoterapijom i radnookupacionom terapijom. Većina ljudi gaji predrasude prema psihijatrijskim lekovima i izbegava ih, a istina je da se oni ne razlikuju od lekova u drugim granama medicine. Na primer, kao što se "aspirin" uzima godinama i prevenira moždani udar, tako i naši lekovi sprečavaju ponovno razbuktavanje neprijatnih psihičkih tegoba. Kao što insulin reguliše i održava nivo šećera u krvi, tako i, na primer, antidepresivi poboljšavaju raspoloženje kod depresije i održavaju ga na optimalnom nivou - objašnjava dr Stašević.

0804-nemanja-nikolic.jpg
Nemanja Nikolić 

Dr Stašević: Lekovi se moraju uzimati u dužem vremenskom periodu, a dopunjavaju se psihoterapijom i radnookupacionom terapijom

Ona dodaje da su u psihijatriji lekovi podeljeni u četiri grupe.
- To su antidepresivi, koji se koriste za tretman depresije, antipsihotici, koji se koriste za lečenje psihotičnih simptoma - halucinacija i sumanutih ideja, stabilizatori raspoloženja, koje koristimo za stabilizaciju raspoloženja kod bipolarnog poremećaja i kao dodatnu terapiju kod depresivnih i psihotičnih poremećaja, i anksiolitici, koje koristimo za kratkotrajno lečenje anksioznosti. Naše lekove, kao i sve ostale, treba uzimati isključivo po savetu i izveštaju lekara, a ne na svoju ruku - naglašava dr Stašević.

screenshot-1.jpg
Kurir 

Ona ističe da je u Srbiji široko rasprostranjeno samoinicijativno uzimanje i zloupotreba lekova iz grupe anksiolitika, takozvanih lekova za smirenje...


- Takvo korišćenje leka može biti vrlo opasno, jer je to jedina grupa lekova od pobrojanih koja se uzima na kratke staze i kod neindikovanog i dugotrajnog uzimanja izaziva zavisnost i toleranciju (osoba više ne može bez leka, a potrebne su sve veće doze za isti efekat). Takođe, kod naglog, samoinicijativnog prekida uzimanja leka dolazi do pojave apstinencijalnog sindroma, koji može dovesti do životno ugrožavajućih stanja, poput delirijuma i epileptičnih napada.

Samo stručna pomoć

Za "bol u duši" javite se
odmah psihologu ili psihijatru

Dr Milena Stašević ističe da se psihijatrijski lekovi iz godine u godinu sve više unapređuju i imaju sve manje neželjenih dejstava:
- Njihova podnošljivost je sve bolja, a upotreba lakša, tako da se za svakog pacijenta može naći "pravi lek", koji se lako uzima i nema bitnije nuspojave, a efikasno ublažava i otklanja simptome i ne remeti funkcionisanje. Zato je važno da se svako ko oseća tegobe i takozvani bol u duši javi odmah psihijatru i psihologu, koji će znati kako na najbolji način da pruže potrebnu pomoć, ne samo farmakološku već i psihoterapijsku, jer je pored psihofarmaka i razgovor najbolji lek za dušu.


Štetne posledice uzimanja lekova za smirenje na svoju ruku:


- zavisnost
- tolerancija (potrebne su veće doze leka za isti efekat)
- apstinencijalni sindrom (javlja se usled naglog prekida uzimanja leka)
- delirijum
- epileptični napadi

Kurir.rs/Slavica Tomčić/Foto:Nemanja Nikolić, Shutterstock

NE PROPUSTITEAKCIJASKORO POLA MILIONA SRBA PATI OD DEPRESIJE: Adrija medija grupa u kampanji za mentalno zdravlje
1008shutter-copy.jpg